Шпанија, Ирска, Белгија и Малта траже да се одржи самит Европске уније о прекиду ватре у Појасу Газе. Лидери ових земаља желе да се следеће недеље разговара о ситуацији у Гази и да заједно позову на одрживо хуманитарно примирје које би трајало до краја конфликта, наведено је у њиховом писму председнику Европског савета Шарлу Мишелу.
Шпанија, Ирска, Белгија и Малта траже самит ЕУ о прекиду ватре у Појасу Газе
У писму четири премијера послатом Мишелу, који председава самитима ЕУ, указује се на озбиљност рата између Израела и палестинске милитантне групе Хамас у Појасу Газе и могућности да дође до ескалације конфликта.
У писму, у које је Ројтерс имао увид, наводи се да би лидери ЕУ требало да дођу до заједничке позиције како би „хитно позвали све стране да прогласе дуготрајно хуманитарно примирје које може да доведе до краја непријатељстава“ и да затраже мере којима ће бити заштићени цивили у Гази.
Четири земље, које су критиковале Израел због начина на који поступа у конфликту, апеловале су да се међународна мировна конференција о Гази одржи „што пре“, како би се разговарало о успостављању палестинске државе уз израелску.
Порука Американцима – Европа се буди
Иницијатива четворице премијера показује да у Европској унији ипак имају нешто другачији став у односу на Америку, што значи да постоји несагласност на колективном Западу везано за ситуацију у Гази, каже за Спутњик дипломата Зоран Миливојевић.
Миливојевић сматра да је иницијатива Шпаније, Ирске, Белгије и Малте директна реакција на гласање у Савету безбедности Уједињених нација, кад су САД уз Велику Британију остале усамљене приликом гласања о резолуцији којом се позива на прекид ватре у Гази.
„Друга ствар је препознавање значаја проблема Газе и Блиског истока у политичком и безбедносном смислу за ЕУ и да се Европљани полако буде на један директан начин са овом иницијативом. То је доста индикативно и отприлике је порука, пре свега, Американцима. Мислим да ће иницијатива проћи. Битно је да са иницијативом иде Шпанија која је председавајућа ЕУ и то показује да ипак постоји нека врста консензуса у ЕУ да би се према Гази и Блиском истоку требало понашати на један одговоран начин, пре свега кад су Европљани у питању“.
Крајње време је да Европљани дигну глас и да се огласе око догађаја у Гази а то би могао бити сигнал да би се нешто слично могло десити кад је у питању и сукоб у Украјини и стање у ЕУ у односу на понашање Американаца, додаје Миливојевић.
Јединствени став ЕУ?
Кад је реч о сукобу у Гази, Миливојевић не верује да би могло доћи неког значајнијег отпора унутар ЕУ иницијативи четири чланице.
Међутим, требало видети како ће се Немци понашати јер је немачка политика доста зависна од Вашингтона, а у последње време се показује да је та зависност високо присутна јер су Немци активнији у подршци Израелу него остатак ЕУ.
„Ипак, не верујем да би се ове државе огласиле а да нема неког ширег заједничког расположења кад је реч о сукобу у Гази. Мислим да медитеранске, али и централноевропске државе ни на који начин не би могле да буду против, ако имате у виду шта каже Вишеградска четворка, која се за исту ствар залаже на овај или онај начин, као и Грчка, Кипар и Португалија које су директно суочене са проблемом Блиског истока. Не видим ту неки већи отпор јер су Шпанија и Белгија, веома важне државе ЕУ а ту је и Малта која преузима председавање ОЕБС-ом. Малта нема велики утицај, али имајући у виду ову чињеницу, то би могло бити веома интересантно“, закључио је Миливојевић.
Лидери 27 земаља ЕУ састаће се 14. и 15. децембра у Бриселу где ће разговарати о помоћи Украјини како би се „одбранила од напада Русије“, али и о ревизији дугорочног буџета ЕУ. Ситуација на Блиском истоку такође ће бити на дневном реду.