Овим речима је редитељ Рајко Грлић једном приликом описао Небојшу Глоговца на чији ванредан глумачки таленат, али и доброту коју је носио у себи подсећа изложба приређена у Музеју позоришне уметности - „Небојша Глоговац из позоришног албума“.
Ауторка изложбе Мирјана Одавић каже за Спутњик да је изложба приређена на петогодишњицу од Глоговчевог прераног одласка, а у оквиру циклуса посвећеног добитницима награде за животно дело „Добричин прстен“, коју је Глоговцу Удружење драмских уметника Србије постхумно доделило:
„Нажалост многи великани наше уметности су нас напустили, а смрт овако талентованог и у правом смислу речи човека погодила нас је све. Музеј позоришне уметности жели да се изложбама одужи њиховом раду, стваралштву и њима као људима пре свега“.
Представа "Буре барута" Дејана Дуковског, ЈДП, 1995, из каталога изложбе „Небојша Глоговац из позоришног албума“
© Sputnik / Дејана Вуковић
Од лажног цара Шћепана Малог до Хамлета
На улазу у Музеј позоришне уметности посетиоце дочекује фигура Небојше Глоговца са уводном легендом где је ауторка у оквире слова његовог презимена уткала фотографије његових ликова из разних представа приказујући Глоговчев уметнички пут.
У првој просторији су фотографије из представа „Хадерсфилд“, „Метаморфозе“, „Сумњиво лице“, „Разбијени крчаг“, „Хамлет“ за које је Глоговац добио и по више награда.
„У другој просторији сам се трудила да пратим хронологију. Он је за непуних 30 година остварио 34 улоге у позоришту. На три паноа су нешто мање фотографије које сведоче о представама у којима је играо деведесетих година. Ту је његова прва представа 'Велика пљачка' у режији Дејана Мијача у којој је играо као студент друге године што је његов први наступ на професионалној сцени, па затим прва улога у Југословенском драмском позоришту 'Лажни цар Шћепан Мали' (1993). На великим форматима су фотографије из 2000-тих“, каже Мирјана Одавић.
Представа "Троил и Кресида", ЈДП, 1994, из каталога изложбе „Небојша Глоговац из позоришног албума“ у Музеју позоришне уметности
© Sputnik / Дејана Вуковић
Школа душе
„Глума је школа душе. Душа је све оно што нас вуче ка љубави, идеалима, доброти, човекољубљу, емпатији. Људска душа је нека промисао, космичка сила у нама“, говорио је Небојша Глоговац.
Ауторка изложбе је настојала да одабере фотографије које одражавају карактер ликова које је Небојша тумачио:
„Желела сам да људи са изложбе понесу утисак не само о великом уметнику изванредног талента већ и о добром човеку. Идеја ми је била да ту његову величину кроз позориште доживе сви који посете наш музеј, да млади, који су чули за њега а нису га гледали, схвате ко је био Небојша. Свако ће закључити да је био велики човек и велики уметник“.
Његове колеге и пријатељи истичу да је био искрен, племенит, спонтан, паметан и духовит, а као уметника су га красили маестралност, непоновљивост, ексресивна игра која је прерастала у глумачке бравуре.
Од прве представе „Лажни цар Шћепан Мали“ Глоговац је у матичном Југословенском драмском позоришту свој раскошни и блистави дар уткао у још 18 представа, а само за улогу Ивана у „Хадерсфилду“ добио је чак осам престижних награда.
Представа "Сабља димискија", УК "Вук Караџић", 2010, из каталога изложбе „Небојша Глоговац из позоришног албума“ у Музеју позоришне уметности
© Sputnik / Дејана Вуковић
„Немој да се бојиш себе, своје емотивности и своје истине. И немој да лажеш“, рекао је својевремено Глоговац.
Изложба „Небојша Глоговац из позоришног албума“ траје до почетка јуна. Од краја јануара сваког месеца у музеју ће бити емитовани снимци представа у којима је Глоговац играо, а у фебруару ће бити организовано вече сећања на великог глумца који нас је напустио 9. фебруара 2018.
Направио је, како је једном приликом истакао редитељ Горчин Стојановић, глумачки опус који је не само најсјајнији одсев овог доба него и трајно културно добро, „епохални тренутак ухваћен у ћилибар уметничке снаге“.