О иницијативи државе да „обуче“, односно обнови добар део фасада, што би користило многим грађанима, а поготово онима који имају прикључак на системе даљинског грејања са Јелицом Путњиковић је разговарао Душан Ракић, секретар у Секретаријату за енергетику Града Београда.
Ракић је објаснио да се иницијатива не бави јавним, већ искључиво стамбеним зградама и да је за њену реализацију потребно учешће власника станова. Потребно је прикупити две трећине сагласности власника како би држава кренула у сређивање зграде, чији је крајњи циљ мањи утрошак енергије и, самим тим, мањи рачуни. Он је објаснио да је питање изолације актуелно током целе године, а не само у хладним месецима. Јавила се нова потреба широм света, па и код нас, а у питању је хлађење простора, поготово стаклених објеката. Да би се простор лети охладио, говори Ракић, потребно је потрошити више енергије него зими за загревање.
Естетски изглед блокова
Остваривање замишљеног плана наилази на многе препреке, прича Ракић у Енергији Спутњика. Један од проблема који су искрсли је и питање нарушавања ауторског дела архитекте који је дизајнирао новобеоградске блокове. Сврставање блокова под ову врсту заштите онемогућава вршење било каквих измена на њима. Парадоксално, ово су зграде којима је изолација најпотребнија, будући да су изграђене од бетона и челика. Изолација није једини проблем – забрањено је и радити на инсталацијама. Уколико пукне или дотраје цев, Ракић тврди да нико нема право да је замени.
Центар Београда има сличну врсту проблема, будући да је препун старих кућа с почетка прошлог века. Сваки рад на њима ризикује нарушавање архитектуре староградње и потребно је наћи меру како би се те грађевине и очувале и изоловале.
Београдске фасаде
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Осим Београда, ова акција заживела је и у 15 других градова широм Србије.
На моје изненађење управници, па и они професионални, препознали су да је ово у интересу целог града Београда. Нови Сад је одличан и они су стварно добро организовани и активни. Подаци показују да су они најагилнији, што је сјајно имајући у виду да за ово није одвојен буџет за ПР нити је предвиђено да се неко тиме посебно бави, рекао је Ракић за Спутњик.
Ко ће све то да плати?
Половину свих трошкова сноси локална самоуправа, док грађани покривају другу половину. Дакле, држава плаћа одмах 50 одсто, док других 50 одсто станари исплаћују у распону од 10 година и 120 рата.
Уколико у акцији реновирања зграде учествује власник стана од, рецимо, 50 квадрата, а трошкови сређивања износе 2500 евра, држава одмах даје 1250 евра, док 1250 исплаћује власник стана у 120 рата са по 10 евра месечно. То значи да, уколико грађани пристану на сређивање зграде, њихов рачун ће бити 50 или 30 евра мањи, а наредних десет година ће плаћати по 10 евра месечно, објашњава Ракић. Он наводи да је идеја да рачун за грејање остане у досадашњем нивоу, а да људи добију енергетски пасош са одређеном категоријом, што би им касније помогло при промету некретнина.
Нико неће имати обавезу да ставља било какву хипотеку ни кредитно задужење јер је држава та која гарантује испуњење средстава, укључујући и јавна предузећа. Дакле, не задужују се чак ни топлане.
Читав процес тече тако што се заинтересовани станари пријаве, након чега их идентификују. Онда следи провера основних података, као и података власника, без чије сагласности ништа није могуће. По закону је потребно добити две трећине сагласности власника, али Ракић говори да се фаворизују зграде са стопроцентном сагласношћу. Она зграда која је најозбиљнија и најорганизованија има приоритет у овој причи. Једини проблем је тај што позив не траје довољно дуго да се сви заинтересовани пријаве. Један рок је већ пробијен, па је затражено продужење због интересовања грађана.
Све оне који се сада греју на струју и који мисле да су решили проблем тиме што су купили електричне радијаторе и грејалице позивам да се укључе и среде зграде, јер ће врло брзо доћи тренутак када нећемо више имати тај луксуз да се грејемо на струју, закључио је Душан Ракић за Спутњик.