У априлу је Брисел купио рекордних 745 милиона кубних метара руског гаса у течном облику, а након тога почео је постепено да смањује увоз, док се у септембру његов обим спустио на 74 милиона кубних метара.
Ситуација се нагло променила у октобру: Белгија је неочекивано повећала куповину за шест пута, на 448,6 милиона кубних метара, а изражено у новцу, увоз је скочио седмоструко, на 166 милиона евра. Према резултатима из октобра, Русија је у Белгију извезла готово 37 одсто свог природног течног гаса.
Холандија, која је после тромесечне паузе у септембру обновила набавку течног природног гаса из Русије, у октобру је наставила да повећава набавку за 26 одсто, на 267 милиона кубних метара.
Грчка и Португал су након паузе у септембру такође поново почеле да увозе руско гориво: прва је одмах набавила 188 милиона кубних метара, а друга 97 милиона кубних метара.
Генерално, Европска унија је повећала увоз руског природног течног гаса у октобру за 1,7 пута, на 1,2 милијарде кубних метара.
Тржиште ЕУ је за Русију било главно током историје, испоруке у унију достизале су 150 милијарди кубних метара годишње.
Године 2022, услед диверзије на гасоводима „Северни ток“, као и санкција, сарадња међу Москвом и европским земљама у овој области се преокренула.
Према резултатима из 2022. године „Гаспромове“ испоруке гаса у иностранство смањење су за готово 85 милијарди кубних метара, на 100, 9 милијарди.
Истовремено, према актуелним подацима Евростата, чланице ЕУ (укључујући присталице Кијева - Естонију и Литванију), упркос обећањима да ће одустати од руског плавог горива, купиле су од Москве природни течни гас у вредности од 6,1 милијарди евра.
Кремљ је више пута саопштавао да је Запад направио озбиљну грешку, одуставши од куповине руских енергената, те да запада у нову, снажнију зависност, условљену вишим ценама.
Како је Русија запањила Запад погледајте у емисији „Пророк“: