Изложбу аутора Николе Радосављевића, кустоса у Музеју жртава геноцида, чини избор од око стотину уметничких дела која се, први пут од оснивања Музеја 1992. године, представљају јавности.
Изложени радови представљају споменике једног времена и подсетнике на велике трагедије и геноцид који су заувек обележили наш народ.
Материјал Збирке прикупљан је још од оснивања Музеја, који је фактички почео да ради тек 1995.године. Грађа је током читавог тог раздобља па све до данас набављана путем поклона, аквизација и откупа.
Изложба уводи посетиоца у свет уметности и историје где свака црта лица говори више од стотине страница писаног дела.
Цртеж Исмета Мујезиновића, који приказује отмицу детета из мајчиног наручја, никога не оставља равнодушним.
Израз патње и бола, без обзира да ли се ради о женама, деци или војницима, приказан на изложеним цртежима, речима се тешко може дочарати.
Макета за Споменик страдалим ђацима и професорима у Крагујевцу Миодрага Живковића.
Први лист из мапе цртежа Ђорђа Андрејевића–Куна носи име „Партизани“ приказује групу од три борца, братски сродних ликова, који с пушком на леђима иду ка победи.
Детаљ графике на којој су приказани ужаси концентрационих логора
Детаљ слике Пеђе Ђаковића "Логор Старо сајмиште". Поглед на измучена тела и очај који се огледа на лицима затвореника Логора посетиоцима изложбе "говори" о страхотама Сајмишта и других логора у којима је једино смрт била извесна.
Вајар Нандор Глид кроз своје скулптуре универзалним језиком исказује најједноставнију истину - човеку највише зла може да начини други човек.
Изложба "Мостови светлости – Избор из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида" ће бити отворена до 17. јануара 2024. године