00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Интермецо“
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
У којој књижевној епохи живимо
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Живот је као бокс: Научите да примате ударце, али задате победнички
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Пречник страним речима и изразима“
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Неко лаже: Трамп или Зеленски
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
МУЛТИМЕДИЈА
Када слика говори више од хиљаду речи! Кроз Спутњикове фото-галерије, инфографике и други мултимедијални садржај сагледајте свет из другачије перспективе.

„Мостови светлости“ подсетник трагедије и геноцида који су заувек обележили наш народ

Пратите нас
Изложба „Мостови светлости – Избор из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида“ у галерији Војног музеја, није само поставка, први пут презентованих јавности уметничких дела из збирке Музеја жртава геноцида, већ споменик људских судбина и подсетник великих трагедија и страдања српског народа.
© Sputnik / Лола Ђорђевић

Изложбу аутора Николе Радосављевића, кустоса у Музеју жртава геноцида, чини избор од око стотину уметничких дела која се, први пут од оснивања Музеја 1992. године, представљају јавности.

Изложбу аутора Николе Радосављевића, кустоса у Музеју жртава геноцида, чини избор од око стотину уметничких дела која се, први пут од оснивања Музеја 1992. године, представљају јавности. - Sputnik Србија
1/18

Изложбу аутора Николе Радосављевића, кустоса у Музеју жртава геноцида, чини избор од око стотину уметничких дела која се, први пут од оснивања Музеја 1992. године, представљају јавности.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Изложени радови представљају споменике једног времена и подсетнике на велике трагедије и геноцид који су заувек обележили наш народ.

Изложени радови представљају споменике једног времена и подсетнике на велике трагедије и геноцид који су заувек обележили наш народ. - Sputnik Србија
2/18

Изложени радови представљају споменике једног времена и подсетнике на велике трагедије и геноцид који су заувек обележили наш народ.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Материјал Збирке прикупљан је још од оснивања Музеја, који је фактички почео да ради тек 1995.године. Грађа је током читавог тог раздобља па све до данас набављана путем поклона, аквизација и откупа.

Материјал Збирке прикупљан је још од оснивања Музеја, који је фактички почео да ради тек 1995.године. Грађа је током читавог тог раздобља па све до данас набављана путем поклона, аквизација и откупа.  - Sputnik Србија
3/18

Материјал Збирке прикупљан је још од оснивања Музеја, који је фактички почео да ради тек 1995.године. Грађа је током читавог тог раздобља па све до данас набављана путем поклона, аквизација и откупа.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Изложба уводи посетиоца у свет уметности и историје где свака црта лица говори више од стотине страница писаног дела.

Изложба уводи посетиоца у свет уметности и историје где свака црта лица говори више од стотине страница писаног дела. - Sputnik Србија
4/18

Изложба уводи посетиоца у свет уметности и историје где свака црта лица говори више од стотине страница писаног дела.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Цртеж Исмета Мујезиновића, који приказује отмицу детета из мајчиног наручја, никога не оставља равнодушним.

Цртеж Исмета Мујезиновића, који приказује отмицу детета из мајчиног наручја, никога не оставља равнодушним. - Sputnik Србија
5/18

Цртеж Исмета Мујезиновића, који приказује отмицу детета из мајчиног наручја, никога не оставља равнодушним.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Израз патње и бола, без обзира да ли се ради о женама, деци или војницима, приказан на изложеним цртежима, речима се тешко може дочарати.

Израз патње и бола, без обзира да ли се ради о женама, деци или војницима, приказан на изложеним цртежима, речима се тешко може дочарати. - Sputnik Србија
6/18

Израз патње и бола, без обзира да ли се ради о женама, деци или војницима, приказан на изложеним цртежима, речима се тешко може дочарати.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Макета за Споменик страдалим ђацима и професорима у Крагујевцу Миодрага Живковића.

Макета за Споменик страдалим ђацима и професорима у Крагујевцу Миодрага Живковића. - Sputnik Србија
7/18

Макета за Споменик страдалим ђацима и професорима у Крагујевцу Миодрага Живковића.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Први лист из мапе цртежа Ђорђа Андрејевића–Куна носи име „Партизани“ приказује групу од три борца, братски сродних ликова, који с пушком на леђима иду ка победи.

Први лист из мапе цртежа Ђорђа Андрејевића–Куна носи име „Партизани“ приказује групу од три борца, братски сродних ликова, који с пушком на леђима иду ка победи. - Sputnik Србија
8/18

Први лист из мапе цртежа Ђорђа Андрејевића–Куна носи име „Партизани“ приказује групу од три борца, братски сродних ликова, који с пушком на леђима иду ка победи.

© Sputnik / Лола ЂорђевићНа двадесет листова Кун је опцртао живот и борбу партизана. Видимо борце на положају и при одмору, у нападу и на напорном маршу, при савлађивању река и других препрека, при ношењу рањеника,на градњи импровизованих мостова...
На двадесет листова Кун је опцртао живот и борбу партизана. Видимо борце на положају и при одмору, у нападу и на напорном маршу, при савлађивању река и других препрека, при ношењу рањеника,на градњи импровизованих мостова... - Sputnik Србија
9/18
На двадесет листова Кун је опцртао живот и борбу партизана. Видимо борце на положају и при одмору, у нападу и на напорном маршу, при савлађивању река и других препрека, при ношењу рањеника,на градњи импровизованих мостова...
© Sputnik / Лола Ђорђевић

Детаљ графике на којој су приказани ужаси концентрационих логора

Детаљ графике на којој су приказани ужаси концентрационих логора - Sputnik Србија
10/18

Детаљ графике на којој су приказани ужаси концентрационих логора

© Sputnik / Лола ЂорђевићМодел споменика на Тјентишту Миодрага Живковића који једино поседује Музеј жртава геноцида
Модел споменика на Тјентишту Миодрага Живковића који једино поседује Музеј жртава геноцида - Sputnik Србија
11/18
Модел споменика на Тјентишту Миодрага Живковића који једино поседује Музеј жртава геноцида
© Sputnik / Лола ЂорђевићАутопортрет Вида Јоцић
Аутопортрет Вида Јоцић - Sputnik Србија
12/18
Аутопортрет Вида Јоцић
© Sputnik / Лола Ђорђевић

Детаљ слике Пеђе Ђаковића "Логор Старо сајмиште". Поглед на измучена тела и очај који се огледа на лицима затвореника Логора посетиоцима изложбе "говори" о страхотама Сајмишта и других логора у којима је једино смрт била извесна.

Детаљ слике Пеђе Ђаковића "Логор Старо сајмиште". Поглед на измучена тела и очај који се огледа на лицима затвореника Логора посетиоцима изложбе "говори" о страхотама Сајмишта и других логора у  којима је једино смрт била извесна. - Sputnik Србија
13/18

Детаљ слике Пеђе Ђаковића "Логор Старо сајмиште". Поглед на измучена тела и очај који се огледа на лицима затвореника Логора посетиоцима изложбе "говори" о страхотама Сајмишта и других логора у којима је једино смрт била извесна.

Вајар Нандор Глид кроз своје скулптуре универзалним језиком исказује најједноставнију истину - човеку највише зла може да начини други човек.

Вајар Нандор Глид кроз своје скулптуре универзалним језиком исказује најједноставнију истину - човеку највише зла може да начини други човек. - Sputnik Србија
14/18

Вајар Нандор Глид кроз своје скулптуре универзалним језиком исказује најједноставнију истину - човеку највише зла може да начини други човек.

© Sputnik / Лола ЂорђевићНандор Глид је током Другог светског рата изгубио готово све чланове своје породице у немачким логорима. Спасио се придруживши се Народноослободилачком покрету. ( Нандор Глид, Мала колица)
Нандор Глид је током Другог светског рата изгубио готово све чланове своје породице у немачким логорима. Спасио се придруживши се Народноослободилачком покрету. ( Нандор Глид, Мала колица) - Sputnik Србија
15/18
Нандор Глид је током Другог светског рата изгубио готово све чланове своје породице у немачким логорима. Спасио се придруживши се Народноослободилачком покрету. ( Нандор Глид, Мала колица)
© Sputnik / Лола ЂорђевићПоставка је формирана кроз четири засебне целине на релацији цртеж – сликарство – графика – скулптура и представља разнородност формата, техника и технолошких достигнућа у савременој визуелној уметности
Поставка је формирана кроз четири засебне целине на релацији цртеж – сликарство – графика – скулптура и представља разнородност формата, техника и технолошких достигнућа у савременој визуелној уметности - Sputnik Србија
16/18
Поставка је формирана кроз четири засебне целине на релацији цртеж – сликарство – графика – скулптура и представља разнородност формата, техника и технолошких достигнућа у савременој визуелној уметности
© Sputnik / Лола ЂорђевићРеализовање изложбе су омогућили Министарство културе, Министарство одбране и Фондација Музеја жртава геноцида, а прати је илустрована двојезична српско-енглеска монографска публикација с кустоским текстом и пратећом визуелном документацијом
Реализовање изложбе су омогућили Министарство културе, Министарство одбране и Фондација Музеја жртава геноцида, а прати је илустрована двојезична српско-енглеска монографска публикација с кустоским текстом и пратећом визуелном документацијом - Sputnik Србија
17/18
Реализовање изложбе су омогућили Министарство културе, Министарство одбране и Фондација Музеја жртава геноцида, а прати је илустрована двојезична српско-енглеска монографска публикација с кустоским текстом и пратећом визуелном документацијом
© Sputnik / Лола Ђорђевић

Изложба "Мостови светлости – Избор из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида" ће бити отворена до 17. јануара 2024. године

Изложба "Мостови светлости – Избор из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида" ће бити отворена до 17. јануара 2024. године - Sputnik Србија
18/18

Изложба "Мостови светлости – Избор из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида" ће бити отворена до 17. јануара 2024. године

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала