Петнаест година представе „Дервиш и смрт“

За разлику од романа, у којем се радња дешава током периода османлијске владавине, у овој поставци одвија се у много ближој прошлости.

Реч је о педесетим годинама прошлог века, односно о времену када је ухапшен и стрељан Мешин брат Шефкија Селимовић због намештаја који је узео из „заплењене непријатељске имовине“ како би опремио свој стан који је у току рата потпуно опљачкан.

Управо та његова бесмислена смрт послужила је Меши Селимовићу као лајтмотив да напише причу о братској оданости и човековој илузији да је религијском догмом, у свету са репресивим механизмом власти, могуће одбранити истину.

Измештањем радње у не тако далеку прошлост, Савин је поставио једну ангажовану, политичку представу која оштрим тоном прича о послератном периоду Брозове Југославије у којој су, као централне фигуре, битисали разни „партијски другови“ који су, захваљујући својој тренутној моћи, били у ситуацији да олако одлучују о животима појединца.

За успех „Дервиша“ несумњиво је, истиче, заслужан и Никола Ристановски који је лик Ахмеда Нурудина направио потпуно неочекивано:

„Успео је да с њим оствари потпуну идентификацију. Невероватно је с колико уверљивости игра те психолошке ситуације у којима се нашао Ахмед... Био је то диван процес, рађен са огромном страшћу и љубављу. Те дуговечне представе, а имао сам их више током своје каријере које су извођене и по неколико стотина пута, човек, некако, може да осети још у фази проба - због компактности ансамбла, посвећености послу и неке врсте страсти коју све време, током процеса рада, има цела екипа. Цео живот сам се трудио да правим представе које су, наравно, уметнички вредне, а које публика жели да гледа више пута. То је мој идеал у позоришту и њему стремим“.

У премијерној подели били су Никола Ристановски (Ахмед Нурудин), Ненад Стојменовић (Мула Јусуф), Александар Ђурица (Бегунац-непознати), Љубомир Бандовић (Хасан Џелебџија), Наташа Нинковић (Kадиница), Борис Пинговић (Муселим), Зоран Ћосић (Ухода), Слободан Бештић (Kадија), Марко Николић (Хаџи Синанудин), Небојша Kундачина (Тамничар), Танасије Узуновић (Kара Заим), Дарко Томовић (Миралај Осман Бег), Миодраг Kривокапић (Секретар), Марко Јанкетић (Младић), Игор Илић (Дервиш) и Жељко Гроздановић (Дервиш).

Савин је осмислио и идеју простора, а уметнички тим чине и Бранислава Илић (драматург), Јелена Стокућа (костимограф), Зоран Христић (композитор) и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).

У претходних петнаест година, на матичној сцени и бројним гостовањима у земљи и иностранству (Пожаревац, Kрагујевац, Нови Сад, Ужице, Зеница, Марибор, Kопар, Ријека, Пула, Подгорица, Скопље, Будимпешта, Беч...) комад је видело око 75. 000 гледалаца.

Осим публике, речи хвале за „Дервиш и смрт“, овенчан са око двадесетак престижних награда које су додељене представи, редитељу Егону Савину, Љубомиру Бандовићу, а највише тумачу насловне улоге Николи Ристановском (међу којима су и „Раша Плаовић“ и Стеријина награда за глуму) нису штедели ни критичари.

Жељко Јовановић је, између осталог, оценио да је ово представа „која ће ући у анале нашег театра по својој прецизности, редитељској инвентивности и глумачким креацијама, као што је улога Ахмеда Нурудина Николе Ристановског”, док његов колега Владимир Стаменковић сматра да је „Дервиш и смрт“ изванредан комад у којем су „све компоненте – глума, сценографија, осветлење, музика – плодотворно усаглашене”.

Представа је премијерно одиграна 27. децембра 2008. године и до сада је имала укупно 132 извођења.

На јубиларном извођењу у подели ће бити Никола Ристановски, Ненад Стојменовић, Александар Ђурица, Наташа Нинковић, Љубомир Бандовић, Борис Пинговић, Зоран Ћосић, Слободан Бештић, Бранко Јеринић, Небојша Кундачина, Гојко Балетић, Дарко Томовић, Бојан Кривокапић, Амар Ћоровић и Милош Лаловић.