Неуморни моторино, момак који својом енергијом може да носи целу екипу на леђима, није учествовао на прошлогодишњем Евробаскету и његов недостатак је био очигледан – баш је играч која је требало Алекса да чува „уништио“ Србију и елиминисао је из такмичења на старту нокаут фазе.
Аврамовић је због тешке повреде морао да изостане, а колико је недостајао Србији видело се на Мундобаскету у Манили.
Иако је и током сезоне у Партизану мучио муке са повредама, није се штедео, одмах по завршетку обавеза у клубу је почео са припремама за изазове у репрезентацији и у родном Чачку је постављао темељ за потоње партије.
Ако некоме није било јасно колико је Аврамовић битан за репрезентацију већ по почетку Мундобаскета је морало да буде кристално – Алекса је бриљирао на оба краја паркета и својом енергијом давао тон тиму који је из утакмице у утакмицу био све бољи и бољи, све до финала и медаље.
А медаљу је прославио у сузама, на себи својствен, искрен, чист, емотиван и живописан начин.
„Ми смо увек Србија. Запамтите! Какав год тим да дође, ових 12 је најбољих које мамо и то је то. Ко није дошао, жао нам је, борили смо се сви и за њих и за нараштаје који ће доћи“, поручио је Алекса.
Нараштајима који ће доћи Алекса је постао херој, као и целој нацији, по повратку из Маниле је добио статус прве звезде репрезентације, у родном Чачку му је приређен спектакуларан дочек, а његову енергију је препознао и најбољи тенисер свих времена Новак Ђоковић, учинивши га практично пријатељем.
Нажалост, у 2024. годину Алекса поново улази са повредом, његова френетична борба узима данак и он је играјући за Партизан поломио ногу, али познајући његов несломиви карактер и посвећени дух искреног верника, превазићи ће он и то искушење и постати још јачи јер за њега другачији сценарио не постоји.