Циљ Запада да се косовско питање реши до краја 2023. године чини се да није успео, а остаје да се види да ли ће 2024. година која је изборна за европске институције у јуну и за САД где су председнички избори у новембру успорити или можда „купити“ време Београду за решавање питања Косова и Метохије.
Избори могу да нам донесу време
Одговор на ово питање, како каже дипломата и бивши амбасадор Владислав Јовановић, тешко је дати прецизно.
„Да се послужим једном реченицом Николе Пашића – може бити али не мора да буде. Цела та година ће бити година политичких подрхтавања и исхода избора који су практично свуда, и на Западу, и у Европи, и у Русији, дакле. у местима у којима се одлучује о свему а пре свега о нама. Једино што би нама могло да прави проблем јесте понашање Приштине која би вероватно и даље могла да добије зелено светло да настави са политиком терора,“ каже Јовановић.
Међутим, јасно је, додаје он, да ће у свакој од поменутих држава преокупација бити пре свега на унутрашње ствари везане за изборе, али ће то истовремено да створи и једно стање грознице међу тим државама јер ће бити што јавних, што тајних покушаја да утичу једни другима на изборе.
Приштина може да нам прави проблеме
„Односи ће бити непредвидљиви и под тактичким нивоима. Кажем тактичким, јер то неће да прелази одређену меру, већ ће остати у оквиру онога што је стратегијске природе, док ће све остало бити замрзнуто. Под тим подразумевам разне конфликте, укључујући и оне потенцијалне који ће вероватно у том периоду имати неку врсту зимског сна. Али тај сан неће бити миран, већ испрекидан. Ми смо тренутно у ситуацији да смо изложени притиску блока ЕУ и Америке који нас тера да што пре решимо питања Косова и Метохије,“ каже Јовановић
Али, додаје саговорник Спутњика, терају нас на начин на који они то замишљају у правном и сваком другом смислу, које би довело до признања Косова са наше стране.
„Највећи притисак на нас ће бити у јануару и фебруару, а и пошто су њихови избори одмах иза тога ти притисци неће, по мојој оцени, прелазити неке опасне границе. Дакле, и они ће се задржати на тактичким нивоима. Ми треба да будемо јаки и да задржимо своје принципе упркос свему,“ поручује Јовановић.
Могуће промене у ЕУ у нашу корист
Према његовим речима, и избори који су одржани код нас су нека врста доприноса да и ми сами можемо да неке ствари пролонгирамо, почев од тога да нећемо имати одмах владу.
Оно што такође остаје непознаница а тиче се нас је, како Јовановић напомиње, распоред снага који ће доћи на власт и у ЕУ, и у Америци.
„Та два паралелна процеса и у Америци, и у Европи су поприлично неизвесна. Ако би у Америци Доналд Трамп победио готово је извесно да би променио политику према Русији у позитивном правцу. Уколико би у Европи дошло до промене односа снага у смислу јачања суверенистичких снага и повећавања њиховог броја, то би такође могло на политичкој ваги да натера ЕУ да олабави притиске на Русију и да полако почне да ревидира досадашњу милитантну политику,“ мишљења је Јовановић.
Такве промене би се, сматра он, више него повољно одразиле и на наше питање што се тиче Косова и Метохије.
Јовановић процењује да би лако могло да се деси да промене у ЕУ крену овим током, посебно што се поред Мађарске и Словачке тај национални дух буди и у Француској али и у Холандији што је велико изненађење јер се она до сада сматрала неком врстом америчког сателита у Европи.