Тако специјалном новогодишњем онлајн интервјуу, познати глумац Милош Биковић одговара на питање Спутњика који је део филма „Слуга“ био захтевнији за снимање.
— А у другом делу играм лик који је ипак у удобнијој позицији. Он је тај који преваспитава, а не, као у првом делу, објекат који бива преваспитаван. Носио сам добру одећу, јахао коње, нису ме тукли, бацали у блато и бичевали...
„Слуга 2“ је наставак најгледаније комедије у Русији икада. Колико се смисао за хумор разликује између Срба и Руса?
— Нема неке велике разлике. Кад је добар хумор, разуме се у целом свету. Руски хумор садржи мало више ироније, док је српски хумор мрачнији и бруталнији. Али оба народа имају сличан смисао за хумор. Нама прија њихов, а њима одговара наш.
Годину за нама је, између осталог, обележио вртоглав развој вештачке интелигенције. Како ће то утицати на глумачку професију?
— Имаће утицај. Значајан део садржаја ће преузети вештачка интелигенција. Појавиће се и вештачке звезде, односно непостојеће. Мислим да ће један део глумаца добити аватаре. Уместо да, на пример, одете негде и снимите рекламу, једноставно издате дозволу за коришћење аватара, за шта ћете добити новац. Доћи ће све то у будућности. Ово ће утицати на многе процесе у стварању филма. На пример, „липсинг“.
Говоримо српски, а вештачка интелигенција ће то директно превести на све језике света и прилагодити наше усне тако да изгледа као да говоримо тим другим језиком. Ове ствари ће ускоро доћи. Али мислим да глумци и глума неће изумрети јер ће јавности увек бити потребна жива особа са којом ће се поистоветити.
Да ли си задовољан правцем којим се креће овај свет? Ускоро ћеш се остварити у улози родитеља… Прибојаваш ли се окружења у ком ће нове генерације одрастати?
— Свака генерација то мисли. Мислим да само ми нисмо спремни за то. Генерације које долазе ће бити спремне зато што већ расту у тим околностима. Као што наши родитељи нису били спремни за експлозију интернета, наше бабе и деде уопште нису били спремни за ту врсту технолошког развоја.
Већ ми сада заостајемо за генерацијом која долази, а наша деца ће бити сигурно напреднија, тако да њима неће то толико тешко пасти осим ако не упропастимо свет начисто.
Живиш на релацији Београд – Москва. Како изгледа дочек Нове године у Русији? Колико нам се обичаји разликују?
— Руси имају традицију да у поноћ, када звоне звона, гледају телевизију и прате говор председника. Обавезно се спрема салата оливије, коју ми зовемо руска салата. Пију шампањац. Имају трик да узму парче папира, запишу своје жеље на њему и запале га. Он гори, гори, гори, а кад изгори, остатке баце у шампањац и попију све то заједно. Замало сам се удавио први пут кад сам то пробао. Једном сам пробао и више никад. Не знам зашто то раде. Као да живот већ није био довољно тежак и без тога. То су тако чудне и необичне традиције. Иначе, мислим да славимо на исти начин.
Која су ти омиљена руска јела?
— Надам се да ће неко од Руса који су дошли у Београд да отвори неки ресторан где ће људи моћи да пробају пељмени. То је врста пасте пуњена са рибом, месом, сиром или печуркама… А од слаткиша — медовик.
Имаш ли неке посебне жеље за 2024. годину?
— Мира и здравља!