Наиме, у Карелији, на северозападу Русије, новогодишња ноћ није толико важна колико јутро после ње – сматра се да се по 1. јануару познаје цела година. Поред тога, последњег дана у години потребно је отићи у сауну, а пред спавање потрбно је ставити парче хлеба испод јастука како би сањали пророчке снове.
Такође, према веровању, 1. јануара ништа не треба давати странцима јер се сматра да ће вам цела година бити у губитку. Поред тога, верује се и да уколико вам први гост у новој години буде старац са дугом брадом, година ће бити плодна, али ако је човек голобрад, онда неће бити довољно жита за све.
Са друге стране, у Јамалији се верује да је пред нову годину најважније добро загрејати чум (привремени дом номадских народа са Урала, врста шатора прекривен кожом ирваса) како би целој породици било топло и пријатно.
Старији обавезно млађима дарују поклоне, али се поклони не пакују у украсне папире, већ свако треба да види шта му се дарује. Такође, Ненци – народ који живи у Јамало-ненецком округу, немају обичај кићења јелке, већ се за ту потребу може искористити било које друго дрво.
У Хакасији се за Нову годину увек припрема специјална храна – кувана јагњећа глава. Она се припрема два и по сата, а част да пресече главу првенствено има гост, међутим, ако он не зна како се то ради онда нож узима домаћин. Поред тога, за Нову годину прави се и „потхи“, специјална каша која се прави од брашна и милерама, као и „талган“ – дезерт од целог пшеничног зрна, путера и меда.
Татари такође велику пажњу посвећују гастрономским специјалитетима. За Нову годину прави се „чак-чак“, источњачки слаткиш од прженог теста, који представља и симбол благостања и слатког живота. Такође се прави и празнична пита „губадија“ од теста и пиринча са младим сиром и сувим воћем, док многи Татари уместо алкохола воле да пију чај, кумис и ајран.
Татарске сладости - "баурисак" пита, самса, хворост, чак-чак
© Sputnik / Yuryi Abramochkin
Чуваши воле да Нову годину дочекају гласно и у великом броју, а на трпези увек мора да буде „јовача“ – врста прженог теста од јаја и брашна преливено медом или кондензованим млеком. Новогодишња прослава се завршава 2. јануара, док од Божића до Старе нове године Чуваши славе „сурхури“ – древни седмодневни чувашки празник, а током те седмице људи гатају и праве игранке које трају до јутра. Верује се и да што лепше проведете „сурхури“, то ће вам боља година бити.
Чеченија веома јарко прославља Нову годину. У Грозном се обично поставља једна од највећих јелки у читавој Русији. Такође, организују се „џигитовке“, посебне акробације на коњима, као и мноштво прослава на којима се обично служи „чепалгаш“, специфилан чеченски хлепчић, и „жижиг-галнаш“, национално јело од куване пилетине, јагњетине или говдине са својеврсним њокама од брашна.
Треба споменути и Северну Осетију – Аланију где људи за Нову годину воле да праве посебне традиционалне пите, као и месо са роштиља. Такође пале ватру како би отерали зле духове.