Шта је цунами, како настаје и зашто може бити опасан?

Реч цунами долази из јапанског језика и значи „талас у луци“ а заправо веома добро описује шта то тачно јесте. Званично цунами је морски талас (или више њих) великих амплитуда, који је изазван потресом, ерупцијом вулкана или другим атмосферским поремећајима.

Иако могу да се појаве било где у свету, најчешће се дешавају у Тихом и Индијском океану, подручјима у којима се налази велик број тектонских раседа и која су сеизмички веома активна.

Цунамији могу да се појаве у било које доба године, али су чешћи током зиме, пише „Зимо“.

Најчешћи узрок цунамија је земљотрес када долази до наглог померања морског тла, што доводи до појаве великих таласа на површини океана.

Баш као и сеизмички талас, цунами се шири веома брзо. Према научницима, цунами талас може да достигне брзину и од 800 километара на час. На отвореном мору, иако могу да се осете, цунамији су често ниски, а своју праву снагу и величину показују доласком ближе обали где је дубина мања. Тада долази до успоравања таласа и повећања његове амплитуде. Што је дубина мора близу обале мања, то је висина таласа већа. Тако није реткост да цунамији достигну висину од неколико десетина метара.

Због своје висине и снаге могу да проузроују велику штету на инфраструктури и грађевинама, као и да угрозебројне људске животе.

Управо су цунамији били узрок неких од најгорих катастрофа у историји.

Један од најпознатијих цунамија забележених у новијој историји догодио се у Индијском океану 2004. године као последица земљотреса јачине 9,15 степени по Рихтеру који је 26. децембра погодио индонежанско острво Суматру. Сматра се да је тај цунами усмртио око 275.000 људи и нанео велике штете на подручју од Индонезије, преко Тајланда, Шри Ланке, Индије, Малдива па све до Сомалије у Африци.

Послетог потреса покренута је иницијатива за стварање мреже сензора који би упозорили цело то подручје о надолазећем цунамију и на тај начин барем смањили број људских жртава.

Још је један цунами новијег датума остао је запамћен по својој јачини. Ради се о цунамију који је погодио Јапан 11. марта2011. године након потреса јачине девет степни по Рихтеру који је био узрок смрти више од 20.000 људи.

Овај цунами је постао много познатији због штете коју је изазвао у нуклеарној електрани „Фукушима Даичи“, а због чега је дошло до гашења система хлађења реактора, њиховог прегрејавања и испуштања у атмосферу значајне количине радиоактивне паре. Због размера штете и њених последица, тај инцидент је означен као нуклеарна несрећа иелектрана је затворена.

Постоји низ начина на који је могуће заштитити се од цунамија.

Један је мрежа сензора која сигнализира појаву и приближавање цунамија неком подручју, што омогућава становницима да се евакуишу из угрожених на виша подручја итако смање ризик од смрти.

Научници испитују и могућност изградње обрамбених брана на обали које би смањиле снагу удара цунамија и тако смањилематеријалне штете и људске жртве.

Али, најсигурније је научити препознавање знакова појаве цунамија.

Осим званичних упозорења која могу стићи након снажног земљотреса, добро је знати како препознати знакове потенцијалног цунамија нарочито ако нисте на подручју које је директно погођено потресом.

Било који од ових знакова сигуран је знак да се одмах треба удаљити од обале и потражити сигурно место.