Председнички и парламентарни избори на Тајвану биће одржани 13. јануара, а по неким проценама биће то тест за покушаје Бајденове администрације да стабилизује везе са Кином.
На изборима ће се главна битка водити између владајуће Демократске прогресивне партије (ДПП) и највеће опозиционе Кумонинтанга (КМТ) која се залаже за ближу сарадњу с Пекингом.
Сукоб са Кином није у интересу Вашингтона
По мишљењу Зорана Ђорђевића, некадашњег дописника српских медија из Пекинга и бившег економског саветника Амбасаде Србије у Кини, без обзира на изборе на Тајвану, али и на то што се бивша председница Представничког дома САД прошле године „безобразно и дрско спустила на Тајван да би пркосила Кинезима“ и што на Западу постоје кругови који желе да испровоцирају сукоб Кине и Тајвана, тај сукоб више није у интересу Вашингтона.
„Мислим да је разговор Си Ђинпинга и Бајдена у Сан Франциску био изузетно значајан јер су ту обе стране изложиле своје ставове и рекле где им је доња граница, односно црвена линија. Ту је, колико сам схватио, Си рекао: немојте ми дирати Тајван јер после тога нема више приче. Знамо да је америчка флота вероватно најмоћнија на свету и да у том азијско-пацифичком региону Американци праве савез са Аустралијом, Новим Зеландом и Јапаном да окруже Кину. Али иако је кинеска морнаричка флотила слабија од америчке, она се неће ту предавати. Кинези су поручили: ми ћемо ићи до крајњих граница.“
Американци признали „једну Кину“
Ђорђевић додаје да Американци немају шта да траже у Тајванском мореузу јер су својевремено признали Кину као јединог легитимног представника свекинеске нације.
„Значи, признали су једну Кину. Избацили су Тајван из Уједињених нација и признали Народну Републику Кину као јединог легитимног представника кинеског народа. За Кину је Тајван једна од њених провинција, мада је у суштини Тајван доста самосталан. Мало се зна да су Кинези рекли да ће дозволити Тајвану да има и своју армију, али само ако се изјасни као део Кине. Тајван је једно могуће извориште сукоба али не верујем да ће до њега и доћи јер никоме то није у интересу“, сматра наш саговорник.
Он подсећа да многи тајвански бизнисмени имају послове у Кини, а у последње време се отварају директне линије између Тајпеја и континенталне Кине тако да пословни људи са Тајвана више не морају да послују преко Хонгконга као некад.
Кина данас настоји да што више „прилепи себи Тајван“ - и економски, и на све друге начине, а све у намери да не дође до сукоба, закључио је Ђорђевић.
Избори на Тајвану – ко год победи Америка губи
Према оцени британске агенције Ројтерс, победа владајуће ДПП сигурно ће погоршати тензије са Кином, док би тријумф опозиције могао да покрене незгодна питања о „одбрамбеној политици острва“.
После победе ДПП на изборима 2016. и 2020. године, тензије са Кином су порасле, што је изазвало бојазан да би Пекинг могао да поступи по свом обећању да ће Тајван ставити под своју контролу и силом, ако буде потребно, сматра британска агенција Ројтерс.
И ДПП и Куоминтанг кажу да само они могу да очувају мир и да су се обавезали да ће ојачати одбрану Тајвана. Обе странке инсистирају да само 23 милиона становника Тајвана може да одлучује о својој будућности, иако се КМТ снажно противи независности острва.
Вашингтон страхује да би победа КМТ, странке која се традиционално залаже за ближе везе са Кином иако пориче да је пропекиншка, могла да „поткопа напоре САД да појачају способност Тајвана за војно одвраћање Кине“.