Звезда иза себе има полусезону за заборав, али то не важи за младог нападача Јована Мијатовића, који је блеснуо на великој позорници, скренувши пажњу бројних европских клубова.
Од Русије, преко Италије до Холандије, сви би радо „украли“ Звездин „бисер“, али ће за то морати папрено да плате.
Тинејџеру Мијатовићу се не жури. Лепо му је у његовој другој кући Маракани и жели са клубом да освоји дуплу круну и настави да тресе мреже, обара рекорде и пише историју.
Звездино си дете, имаш само 18 година и толико тога лепог ти се догодило за кратко време. Која је тајна успеха?
- Не постоји никаква тајна када је успех у питању. Једноставно иза мене су године рада, труда и одрицања. Ништа се није догодило преко ноћи. Имао сам јасан циљ када сам почео да се бавим фудбалом, а то је да једног дана постанем врхунски фудбалер и мислим да сам на добром путу.
Увелико се прича и пише о интересовању бројних клубова, од оних их Русије, преко Фејенорда... Шта је оно што би ти волео? Да ли би волео да останеш до краја сезоне и да освојиш титулу, па и наредне да поново заиграш у Европи са више искуства и већом минутажом?
- Звезда је моја породица. На Маракани сам одрастао, када сам на стадиону, осећам се као код своје куће. Знам да се у медијима доста пише о интересовању различитих клубова, али се трудим да не размишљам превише о томе. Прија ми чињеница да су моје партије запажене, међутим имам велику жељу да остварим још доста тога са Звездом. Освојим дуплу круну и постигнем што више голова.
Колико ти значи што си ушао у Звездину историју као најмлађи стрелац хет-трика, оборио си рекорд Дејана Станковића, који је икона клуба?
- Велика је част бити део Звездине историје. Дејан Станковић је легенда клуба, а када сам чуо да је његов рекорд трајао 26 година, био сам још поноснији на хет-трик против Спартака.
Како изгледа један дан тинејџера који се на фудбалском терену бори са дупло старијим противницима, укључујући и суперзвезде из Ситија, Лајпцига... Колико је теби значило искуство играња у Лиги шампиона са вољеним клубом?
- У професионалном фудбалу не постоји разлика између млађих и старијих играча. Једноставно, обавезе су исте, чак штавише, ми као млађи играчи се трудимо да из дана у дан напредујемо. Верујем да је и наша жеља за доказивањем већа, јер желимо да се представимо у најбољем светлу и добијемо прилику да носимо црвено-бели дрес на утакмицама као што су били мечеви у Лиги шампиона. Европске утакмице су ми много значиле, ти дуели су остварење снова и могу да кажем да сам уживао у сваком моменту на терену.
Да ли имаш фудбалског идола, ако имаш ко је? Надимак ти је Бекам, али по стилу игре и позицији то дефинитивно ниси. Пре си рецимо Руни, Роналдо... Како си уопште добио надимак Бекам?
- Пратио сам Бекама као мали, па је надимак још из тог периода. Што се тиче идола, трудим се да се не везујем за једну личност, као и да увек од сваког играча усвојим најбоље сегменте игре. Иако немам идола, волим да гледам најбоље нападаче света“.
Где ћеш провести новогодишње и Божићне празнике? Да ли и даље живиш с породицом и да ли ћеш бити положајник за Божић?
„Новогодишње и Божићне празнике увек проводим у кругу породице, а тако ће бити и ове године. Нисам се одвојио од најближих, живимо и даље заједно и трудим се да ценим време проведено с њима. Поред сталних обавеза, често нисам код куће, али сам такође свестан да фудбал подразумева раздвојеност од фамилије, што ће свакако доћи у једном тренутку.
Школовање, да ли си завршио средњу школу редовно или ванредно и шта даље планираш, стижеш ли уопште од фудбала да уложиш у образовање?
„Као што сам већ рекао Звезда је моја друга кућа. Научен сам од родитеља, али и људи из клуба да је образовање веома битно, те се турдим да све обавезе завршим у задатим роковима. Професионални фудбал одузима доста времена, али и поред тога нисам запоставио образовање и изузетно сам поносан на то“, закључио је Јован Мијатовић.