Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определило је даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља половином ове године.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти тих мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду.
Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде за годину дана унапред указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
У саопштењу Народне банке се наводи да је приликом доношења одлуке, Извршни одбор имао у виду да се настављају попуштање трошковних притисака и смањење инфлације на глобалном нивоу.
Такође, иако је светска привреда завршила прошлу годину нешто боље него што се очекивало, њен раст је испод дугорочног просека и биће успорен ове године, што, уз смањење инфлације, повећава очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика.
Ипак, притисци с тржишта рада и даље су снажни и водеће централне банке их истичу као кључни фактор који захтева опрезност у вођењу монетарне политике а поред тога, изгледи за макроекономска кретања у Кини, због утицаја на глобалну трговину и светске цене примарних производа, као и присутне геополитичке тензије, и даље су кључни извори неизвесности који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.
Извршни одбор је истакао да је међугодишња инфлација у Србији наставила да се смањује у складу с пројекцијом НБС и да се, према процени РЗС у децембру спустила на 7,6 одсто, што је готово двоструко ниже него на крају 2022. године.
Као и претходних месеци, смањењу инфлације у највећој мери допринели су мере монетарне политике, попуштање глобалних трошковних притисака, смањена увозна инфлација и добра пољопривредна сезона.
Извршни одбор је истакао да се базна инфлација, односно индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, током целе године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући предузетим мерама монетарне политике.
Када је реч о наредном периоду, Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља средином ове године, а затим приближавање централној вредности циља од 3,0 одсто крајем године.
Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Према процени РЗС, раст бруто домаћег производа (БДП) у 2023. години износио је 2,5 одсто, што је у складу с пројекцијом НБС а раст активности је остварен у свим производним и услужним секторима.
Највећи раст остварили су енергетика, пољопривреда, као и грађевинарство захваљујући интензивирању реализације инфраструктурних пројеката а отпорност у условима успоравања екстерне тражње показала је прерађивачка индустрија, остварујући раст производње и извоза.
Повољна кретања настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и реални раст зарада, па је просечна зарада на нивоу године номинално повећана за 15,0 одсто, док је њен реални раст био око нивоа реалног раста БДП и износио је 2,6 одсто, што, како наводе из НБС, потврђује да је очувана куповна моћ становништва.
С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и због очекиваног даљег убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста БДП-а у овој години на 3,0 до 4,0 одсто.
Према оцени Извршног одбора, важан фактор раста биће и лична потрошња, али не у мери у којој би то могло да изазове веће инфлаторне притиске, као и инвестиције у основна средства, које повећавају и производни потенцијал.