https://sputnikportal.rs/20240111/referentna-kamatna-stopa-zadrzana-na-nepromenjenom-nivou-od-650-odsto-1166248045.html
Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу од 6,50 одсто
Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу од 6,50 одсто
Sputnik Србија
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је данас да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто, а на непромењеним нивоима задржане су и каматне... 11.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-11T12:44+0100
2024-01-11T12:44+0100
2024-01-11T12:44+0100
економија
економија
србија – економија
нбс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128470369_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_c6d886b0f59949eb1de1b8118cea5a94.jpg
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определило је даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља половином ове године.Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти тих мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду.Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде за годину дана унапред указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.У саопштењу Народне банке се наводи да је приликом доношења одлуке, Извршни одбор имао у виду да се настављају попуштање трошковних притисака и смањење инфлације на глобалном нивоу.Такође, иако је светска привреда завршила прошлу годину нешто боље него што се очекивало, њен раст је испод дугорочног просека и биће успорен ове године, што, уз смањење инфлације, повећава очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика.Ипак, притисци с тржишта рада и даље су снажни и водеће централне банке их истичу као кључни фактор који захтева опрезност у вођењу монетарне политике а поред тога, изгледи за макроекономска кретања у Кини, због утицаја на глобалну трговину и светске цене примарних производа, као и присутне геополитичке тензије, и даље су кључни извори неизвесности који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.Извршни одбор је истакао да је међугодишња инфлација у Србији наставила да се смањује у складу с пројекцијом НБС и да се, према процени РЗС у децембру спустила на 7,6 одсто, што је готово двоструко ниже него на крају 2022. године.Као и претходних месеци, смањењу инфлације у највећој мери допринели су мере монетарне политике, попуштање глобалних трошковних притисака, смањена увозна инфлација и добра пољопривредна сезона.Извршни одбор је истакао да се базна инфлација, односно индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, током целе године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући предузетим мерама монетарне политике.Када је реч о наредном периоду, Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља средином ове године, а затим приближавање централној вредности циља од 3,0 одсто крајем године.Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.Према процени РЗС, раст бруто домаћег производа (БДП) у 2023. години износио је 2,5 одсто, што је у складу с пројекцијом НБС а раст активности је остварен у свим производним и услужним секторима.Највећи раст остварили су енергетика, пољопривреда, као и грађевинарство захваљујући интензивирању реализације инфраструктурних пројеката а отпорност у условима успоравања екстерне тражње показала је прерађивачка индустрија, остварујући раст производње и извоза.Повољна кретања настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и реални раст зарада, па је просечна зарада на нивоу године номинално повећана за 15,0 одсто, док је њен реални раст био око нивоа реалног раста БДП и износио је 2,6 одсто, што, како наводе из НБС, потврђује да је очувана куповна моћ становништва.С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и због очекиваног даљег убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста БДП-а у овој години на 3,0 до 4,0 одсто.Према оцени Извршног одбора, важан фактор раста биће и лична потрошња, али не у мери у којој би то могло да изазове веће инфлаторне притиске, као и инвестиције у основна средства, које повећавају и производни потенцијал.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, нбс
економија, србија – економија, нбс
Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу од 6,50 одсто
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је данас да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто, а на непромењеним нивоима задржане су и каматне стопе на депозитне, 5,25 одсто и кредитне олакшице, 7,75 одсто, објавила је Народна банка Србије.
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определило је даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља половином ове године.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти тих мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду.
Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде за годину дана унапред указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
У саопштењу Народне банке се наводи да је приликом доношења одлуке, Извршни одбор имао у виду да се настављају попуштање трошковних притисака и смањење инфлације на глобалном нивоу.
Такође, иако је светска привреда завршила прошлу годину нешто боље него што се очекивало, њен раст је испод дугорочног просека и биће успорен ове године, што, уз смањење инфлације, повећава очекивања да би водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, могле нешто раније да започну циклус ублажавања монетарних политика.
Ипак, притисци с тржишта рада и даље су снажни и водеће централне банке их истичу као кључни фактор који захтева опрезност у вођењу монетарне политике а поред тога, изгледи за макроекономска кретања у Кини, због утицаја на глобалну трговину и светске цене примарних производа, као и присутне геополитичке тензије, и даље су кључни извори неизвесности који захтевају опрезност у вођењу монетарне политике.
Извршни одбор је истакао да је међугодишња инфлација у Србији наставила да се смањује у складу с пројекцијом НБС и да се, према процени РЗС у децембру спустила на 7,6 одсто, што је готово двоструко ниже него на крају 2022. године.
Као и претходних месеци, смањењу инфлације у највећој мери допринели су мере монетарне политике, попуштање глобалних трошковних притисака, смањена увозна инфлација и добра пољопривредна сезона.
Извршни одбор је истакао да се базна инфлација, односно индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, током целе године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући предузетим мерама монетарне политике.
Када је реч о наредном периоду, Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља средином ове године, а затим приближавање централној вредности циља од 3,0 одсто крајем године.
Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Према процени РЗС, раст бруто домаћег производа (БДП) у 2023. години износио је 2,5 одсто, што је у складу с пројекцијом НБС а раст активности је остварен у свим производним и услужним секторима.
Највећи раст остварили су енергетика, пољопривреда, као и грађевинарство захваљујући интензивирању реализације инфраструктурних пројеката а отпорност у условима успоравања екстерне тражње показала је прерађивачка индустрија, остварујући раст производње и извоза.
Повољна кретања настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и реални раст зарада, па је просечна зарада на нивоу године номинално повећана за 15,0 одсто, док је њен реални раст био око нивоа реалног раста БДП и износио је 2,6 одсто, што, како наводе из НБС, потврђује да је очувана куповна моћ становништва.
С претпоставком смањења глобалних инфлаторних притисака и опоравком зоне евра, као и због очекиваног даљег убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује убрзање раста БДП-а у овој години на 3,0 до 4,0 одсто.
Према оцени Извршног одбора, важан фактор раста биће и лична потрошња, али не у мери у којој би то могло да изазове веће инфлаторне притиске, као и инвестиције у основна средства, које повећавају и производни потенцијал.
