Крунићева покушава да се врати у стару форму после тешке повреде колена и две операције, али није успела да извуче најбоље из себе у Аустралији.
„Отишла сам раније у кревет, али нисам спавала, целу ноћ сам се вртела, заспала сам тек око шест ујутру. Живци су ме појели. Јасно је да физички још нисам на потребном нивоу, поготово када је реч о ногама – недостаје ми и тренинга и мечева. Идемо корак по корак, али још нисам довољно корака направила“, рекла је Александра.
Како је истакла суочава се са чудном ситуацијом и „императивом“ да оствари најбоље резултате у наредном периоду јер игра под заштићеним ренкингом.
„Остало ми је још по осам турнира и у синглу и у дублу са заштићеним рангом – осећам притисак, никада нисам била у оваквој ситуацији, као да је ’сад или никад’ због заштићеног ранга. Тачно осетим да не могу да играм дуге поене – могу један-два, али онда немам енергије. Мало и бежим од десне ноге на форхенду, ипак се добро сећам како сам се повредила. Координација покрета ми још није ту – ноге раде једно, руке друго, потребно је време, доносим себи нејасне одлуке“.
Потребно је време, али је Крунићева нестрпљива да се врати у форму.
„Кљуца ме у мозак то када не могу нешто да урадим ногама, то ми се никада раније није дешавало, али после две операције… Јачам ноге, али морам да радим и на експлозивности – пре нисам радила толико у теретани, али сада мам осећај да морам да надокнадим све време које сам пропустила. У октобру сам се вратила турнирима, нисам имала ни припреме јер сам се разболела, увек је нешто стани-крени. Знам шта сам радила када сам била у топ 50, радим то и сада и надам се да ће кликне. Не могу да кажем да сто посто верујем да ћу се вратити – сваки дан је нека сумња или дилема. Још ми је стегнуто колено, кад устанем, треба ми двадесет минута да га савијем, некад сам у фазону да се више никада нећу кретати као некад. Иде набоље, додуше, сада сам негде између опоравка и тренажног процеса. Морам да прођем кроз ово блато, кроз овакве разочаравјуће мечеве, није реално да сада себе упоређујем са оном која сам некада била. Битно да је колено у реду, да је сада главни тренинг, то ме теши. Корак по корак, шта да радимо“, закључује 30-годишња Крунићева.
Љут на себе после пораза био је Душан Лајовић кога је поразио готово анонимни Италијан Ђулио Цепијери.
„Највише ме боли што сам опет изгубио на старту, јер већ шест-седам месеци играм на високом нивоу. Ставио сам себи притисак да тако буде и на слемовима, нисам успео“, рекао је Лајовић.
Зна и шта је требало да ради, али...
„Тактички, не знам шта сам могао другачије, али требало је боље да ритернирам на други сервис, то је било очигледно и овако, а види се и по статистици. То је била битна ставка. Први сервис му је тешко читати, то је више реакција, а на други сервис сам морао боље“.
Српски тенисер наводи да не мисли да су потребне радикалне промене.
„На добром сам путу у последњих осам-девет месеци. Прошле године сам играо добро, отворило се на неколико места. Био сам солидан у Аделејду, добио Кокинакиса, а против Лехечке је био потпуно другачији спорт на терену број 3, добио ме је, а он је после освојио турнир. Ствари су близу, треба само истрајати. Не мислим да је ово нешто алармантно. Прошле године су два слема отпала због богиња, било је атипичних ситуација, надам се да неће бити непредвиђених ствари ове сезоне. Добро се осећам иначе, али бесан сам због пораза јер сам видео шансу – кад ми се смири глава, урадићу анализу“, истакао је Лајовић.