Приликом ранијих покушаја клонирања резус мајмуна женка није изнела трудноћу до краја или су младунци угинули неколико сати после порођаја. Када се сисари размножавају, настају потомци који имају мешавину гена оца и мајке, а током клонирања се помоћу посебних метода добија јединка која је идентична копија друге.
Најпознатија клонирана животиња је овца Доли, рођена 1996. године. Научници су репрограмирали ћелије коже овце и претворили их у ембрионалне - градивне ћелије које могу да се развију у било који део организма. Ти су ембриони затим усађени у Долину сурогат мајку.
Решен главни проблем
Кинески научници наводе да су у бити учинили исту ствар, али с резус мајмуном, и да је животиња била здрава више од две године, што значи да је процес клонирања био успешан, пренео је Би-Би-Си.
Резус мајмуни иначе живе у дивљинама Азије, односно у Авганистану, Индији, Тајланду, Вијетнаму и Кини.
Први макаки мајмуни клонирани су 2018., али научници током медицинских испитивања преферирају резус мајмуне због њихове генетске сличности с људима. Проблем с репрограмирањем одраслих ћелија у ембрионалне је тај што у већини покушаја долази до грешке. Због тога се рађа јако мали број клонираних јединки, а још мањи број њих буде здраво.
Десно, овца Доли, прва клонирана овца
© AFP 2023 / John Chadwick
Научници из Кине открили су да се у неуспелим покушајима клонирања с резус мајмунима нису правилно развиле плаценте, које снабдевају кисеоник и хранљиве материје фетусу, због грешке приликом процеса репрограмирања и да плод зато није могао да се развије.
Стручњаци стога нису употребили део клонираног ембриона који се даље развија у постељицу. Користили су 113 ембриона, од којих су 11 успели да имплантирају. Постигли су две трудноће, од којих је једно младунче преживело, а клонираног мајмуна су назвали „РеТро“, према научној методи коју су користили током поступка.
Генетичар Фалонг Лу с Кинеске академије наука рекао је за Би-Би-Си да је научницима циљ да се користити што мањи број ембриона и да су за истраживање добијена сва етичка одобрења.
„Сви поступци на животињама у нашем истраживању били су у складу са смерницама које су поставили Одбори за коришћење и бригу о животињама при Шангајском институту за биолошке науке, Кинеска академија наука (ЦАС) и Институт за неуронауку. Протокол је одобрио Одбор за коришћење и бригу о животињама ЦАС-овог Центра за изврсност у науци о мозгу“, рекао је он.
Истраживање под именом „Reprogramming mechanism dissection and trophoblast replacement application in monkey somatic cell nuclear transfer“ објављено је у часопису „Nature communications“.
Погледајте и: