Сада, нова анализа сугерише да су ти планетезимали већ садржавали воду, преноси „Сајенс“.
Научници су тестирали узорке из метеорита за које кажу да су једнако стари као и ти планетезимали. Притом су пронашли знакове хемијских реакција за које се зна да се догађају у присуству воде. У тим узорцима данас нема воде, али научници још могу да уђу у траг води коју су некада садржавали.
Током времена, ако је вода у присутности других елемената, атоми кисеоника ће се одвојити из молекула воде и спојити с тим елементима. Вода и гвожђе ће, на пример, произвести гвожђе-оксид. То је материја која Марсову површину боји у црвено.
Међутим, чак и тог гвожђе-оксида већ одавно нема у метеоритима — али с „нестајањем“ би са собом отишло мало гвожђа из метеорита. То значи да научници могу да трагају за древном водом мерењем нивоа гвожђа у метеориту у поређењу са осталим елементима свемирске стене.
Научници су очекивали да ће пронаћи отприлике онолико гвожђа колико никла и кобалта. Али, уместо тога, пронашли су да, у поређењу с њима, доста гвожђа недостаје што указује на присутност кисеоника, односно и воде.
Укратко, закључили су да је првобитни материјал који је формирао унутрашњи Сунчев систем вероватно укључивао воду.
„Разлика између онога што смо измерили у метеоритима унутрашњег Сунчевог система и онога што смо очекивали имплицира око 10.000 пута већу активност кисеоника“, рекао је Пол Асимов, геолог и геохемичар с Калифорнијског института за технологију.
Ако су водоник и кисеоник из воде били присутни у тим примордијалним планетарним грађевинским блоковима, онда је то добар знак да су и други елементи (угљеник и азот, кључни за стварање живота) такође могли да буду тамо на почетку, пренео је Јаху њуз.
Истраживање је објављено у часопису „Nature Astronomy“.
Погледајте и: