У оквиру прелиминарних страначких избора у Републиканској странци, након убедљиве победе Трампа у Ајови, слично је и на гласању у Њу Хемширу где је противкандидат бившем председнику некадашња амбасадорка САД у УН Ники Хејли. Из трке се претходно повукао трећи потенцијални кандидат, гувернер Флориде Рон Десантис који је и подржао Трампа.
Трамп или Ники Хејли
Историчар Саша Адамовић оцењује да је већ сада јасно да ће Трамп бити кандидат републиканаца и да Хејлијева нема никакве шансе.
„Њена агенда је заправо агенда неоконзервативаца и више личи на агенду Демократске странке. На тај начин она се много више свиђа естабилшменту, пре свега оном који је све ове године био против Трампа. После одустајања Десантиса јасно је да је само остао Трамп јер не знам какво би чудо морало да се деси да Ники Хејли преокрене садашње анкете. То је заправо немогуће и вероватно нас у новембру очекује поновно сучељавање Трампа и Бајдена”, сматра Адамовић.
Публициста и адвокат Банко Павловић додаје да је предност Хејлијеве што, према анкетама, има најмање негативних гласова бирача у односу на друге политичаре.
„Међутим, то што има најмање негативних гласова могло би да буде значајно у некаквом коначном гласању на нивоу државе али унутар Републиканске странке то је недостатак. И у том смислу она нема другог пута - а чак мислим да јој је то задатак - него да проба да отвара све слабе тачке Трампа. Јер у овој кампањи унутар Републиканске партије она заправо пре покушава да испуцава различите аргументе које ће користити Демократска странка да би видели како се Трамп сналази него што има икаквих озбиљнијих изгледа да постане кандидат Републиканске партије”, каже саговорник Спутњика.
Политизовани судски процеси
Павловић верује да Трампову кандидатуру неће спречити ни покушаји појединих држава да га избаце из игре разним судским процесима и позивањем на 14. амандан из половине 19. века што, како истиче, доста говори о политичком систему у Америци где се посеже за таквим инструментима да се неко не би појавио на гласачком листићу - изгледа да је то та демократија која се пропагира као узорна за цео свет.
„Очекујем ипак да ће Врховни суд САД све те лудости које су кренуле да се множе као печурке после кише пресећи својом одлуком довољно на време да то ни на који начин не утиче на завршни део кампање који креће негде од јуна”, прогнозира овај правни стручњак.
Адамовић напомиње да је јасно да је Трамп све време изложен шиканирању и судском прогону.
„То је нека врста кафкијанске атмосфере. Учили су нас да у САД које су ваљда неки пример слободе и демократије то не може да се деси. Међутим, видимо високо политизовано правосуђе и покушај одређених судија и тужалаца који су пре свега активисти листом Демократске странке да учине све да Трампа спрече да учествује на овим изборима. Они су то радили и у време Трамповог мандата - двапут га опозивали, спроводили истрагу о наводној руској умешаности у изборе па кад су схватили да се нека друга држава мешала, а не Русија онда су устукнули и правили се блесави”, подсећа Адамовић, прецизирајући да мисли на Израел.
Саговорници Спутњика, што се тиче демократског табора, сматрају да ће њихов кандидат бити актуелни председник Бајден, иако има размишљања да би у финишу у трку могла бити убачена бивша прва дама Мишел Обама. Како истичу, она би морала да сачека да буде завршен читав предизборни процес у Демократској странци, па да онда Демократски национални комитет то пресече и прогласи је за кандидата што би била бизарна ситуација јер она заправо није политичка личност.
Центар отпора Трампу
На питање, да ли су преувеличана упозорења да су САД због предизборних трвења на рубу грађанског рата Павловић каже да су у тој земљи огромне унутрашње поделе и безбројни проблеми, те да је створена атмосфера која погодује најгорим могућим сценаријима. Уз то, напомиње он, десетине милиона Американаца не верује у свој политички систем што ствара услове да неки ексцес може да окрене ствари у непредвидивом правцу.
У осврту на параноју коју америчка дубока држава покушава да шири против Трампа, Адамовић оцењује да се центри отпора његовој политици налазе у редовима спољне политике и тужилаштва које више од 30 година контролишу неоконзервативци.
„Они су и гурнули Америку у рат са Русијом преко Украјине иако то није у интересу САД с обзиром да многи процењују да је највећи непријатељ САД Кина”, констатује историчар који очекује да ће Трамп, ако добије мандат, морати да очисти те „аугијеве штале” америчке спољне политике.
Много тога, сматра он, могло би да се промени с евентуалним доласком Трампа и што се тиче Украјине јер су републиканци прилично скептични да ли треба издвајати силне паре и бацати их у црну рупу помоћи кијевском режиму:
„Трампова политика ће бити да пронађе решење за Украјину, а мислим да би њему било много лакше да одустане од те финансијске помоћи. Републиканцима је такође с обзиром на избијање рата на Блиском истоку више стало до Израела“.