„Сада размишљамо о томе како то тачно спровести. На општинском нивоу, на формалном нивоу, то је једноставан процес, али ми размишљамо о неформалном братимљењу креативних и културних простора, укључујући Андрићград, јер ни Јасна Пољана није ограничена на само имање. Ту је и породично имање Николскоје-Вјаземское, ту су железничке станице и још много тога. Зато има смисла повезати управо те културне васељене једним мостом“, наглашава Владимир Толстој.
Међутим, у његовим „балканским плановима“ није само тај пројекат, пренео је портал „Братство“.
„Асоцијација савеза књижевника и издавача је прошла кроз тешка времена, али ове године, њено деловање излази на међународни ниво. Почећемо од бивших земаља ЗНД, а Балкан ће бити следећи правац. То је апсолутно неспорно: ми нећемо заобићи братску Србију. Поред тога, сада излази много нове занимљиве литературе наших савремених писаца, која заслужује пажњу српског читаоца и превод на српски језик“, рекао је Толстој.
Као пример навео је нови роман Алексеја Варламова „Одсун“, где сасвим неочекивано, на основу онога што се дешавало у Судетима, он промишља многе процесе на другим местима у свету и у романескној, фигуративном облику преноси бол и трагедију онога што се дешава када један простор насељавају друге културе и народи.
„На просторима бивше Југославије то је врло добро познато. Препоручио бих ову књигу за превод на српски језик. Из штампе је изашла и збирка неочекиване прозе Захара Прилепина коју не одликује она његова борбеност – то је лирска књига о људима и животињама“, истакао је он.
Што се Србије тиче, у Крагујевцу живи македонски писац Венко Андоновски, који је прошле године добио књижевну награду Јасне Пољане у категорији „Страна књижевност“, рекао је Владимир Толстој и назвао га промишљеним и занимљивим аутор.
Погледајте и: