Какво ће оружје Запад испоручити Украјини у 2024. години

18. састанак Украјинске одбрамбене контакт групе (УДЦГ), такође познате као Рамштајн формат, одржан је 23. јануара у јеку све веће забринутости око будућности вишемилионских пакета помоћи САД и ЕУ за Кијев.

Вашингтон, наиме, тек треба да реши унутрашњи спор око обезбеђивања 60 милијарди долара помоћи кијевском режиму, док ЕУ није успела да превазиђе унутрашње поделе око обезбеђивања пакета од 50 милијарди евра за Украјину.

Украјинска одбрамбена контакт група се састоји од преко 50 земаља, укључујући 31 државу чланицу НАТО-а, али само неколико учесника је недавно обећало више оружја за Украјину, што је у оштрој супротности са ситуацијом на почетку сукоба.

Берлин се обавезао да ће послати нову траншу наоружања која ће укључивати 20 борбених возила пешадије (ИФВ) Мардер, 15 самоходних противавионских топова Гепард, 124 извиђачке беспилотне летелице РК-35 Хеидрун, као и камионе, сателитске комуникационе терминале, шест противподморничких хеликоптера Си Кинг Мк41 и другу опрему. Истовремено, Берлин је одбио да Украјини преда крстареће ракете Таурус КЕПД 350, упркос поновљеним захтевима кијевских званичника.

Немачки медији јављају да Кијев такође очекује да ће му Берлин обезбедити четврту ракетну батерију земља-ваздух Ирис-Т до краја зиме и још четири противваздушна система до краја 2024. године.

Међутим, нова серија наоружања је „бледа“ у односу на раније испоруке оружја из НАТО-а, а такође је мало вероватно да ће задовољити апетите Украјине за оружјем и муницијом, с обзиром на то да су, према подацима руског Министарства одбране, током неколико месеци неуспешне летње контраофанзиве украјинске војне снаге изгубиле 159.000 војника (убијених и рањених), 121 авион, 766 тенкова (укључујући 37 немачких Леопарда 2), 2.348 возила различитих класа (укључујући 50 борбених возила пешадије Бредли).

Војна помоћ Украјини опада јер су залихе оружја НАТО-а значајно исцрпљене од почетка сукоба. Земље чланице НАТО-а сада настоје да попуне своја складишта оружја уговорима са западним компанијама које су спремне да уновче нове, позамашне наруџбине.

НАТО је 3. јануара објавио да ће помоћи коалицији савезника, укључујући Немачку, Холандију, Румунију и Шпанију, да купи до 1.000 ракета Патриот, тврдећи да је реч о хитним безбедносним потребама.

Париз се обавезао да ће по први пут послати „стотине“ ААСМ вођених бомби, као и додатних 40 крстарећих ракета МБДА СКАЛП ЕГ.

Француска тренутно поседује око 1.800 комада ААСМ бомби (ПГМ) и обећала је да ће Кијеву обезбедити 50 комада месечно. Муниција ће бити прилагођена за украјинске ратне авионе из совјетског доба.

Поред тога, француска влада ће Украјини обезбедити још 12 самоходних хаубица Цезар, изјавио је француски министар одбране Себастијен Лекорне. Он је прошлог четвртка прецизирао да ће Некстер системс, произвођач оружја у државном власништву, произвести укупно 78 Цезар хаубица током наредне године, изразивши наду да ће их друге државе НАТО-а купити као поклон Украјини.

Средином јануара, британски премијер Риши Сунак изјавио је да ће Велика Британија пружити 2,5 милијарди фунти (3,2 милијарде долара) војне помоћи Украјини у 2024/25. години, што је повећање од 200 милиона фунти (254 милиона долара) у односу на претходне две године.

Према наводима на вебсајту британске владе, од тог пакета помоћи најмање 200 милиона фунти биће утрошено на „велики подстицај за брзу набавку и производњу хиљада војних беспилотних летелица за Украјину, укључујући надзорне, далекометне и поморске дронове“.

Такође се очекује да би Лондон могао Украјини да обезбеди крстареће ракете Сторм Шедоу (познате и као СКАЛП), системе противваздушне одбране са муницијом, противтенковско наоружање, артиљеријску муницију и поморске безбедносне системе. Турска је иначе одбила да дозволи да два брода миноловца донирана Украјини плове кроз турски мореуз до Црног мора.

С обзиром на то да се Украјина претворила у депонију застарелог наоружања НАТО-а, војни посматрачи не искључују да ће Украјина бити снабдевена и одбаченим ПВО системима Рејпиер. Ови системи ПВО ниског нивоа имају брзину од 2+ маха и домет од само 7 км, Велика Британија наводно тренутно има укупно око 600 система Рејпиер и 25.000 пројектила за њих. Сувишно је рећи да застарели системи противваздушне одбране ниског нивоа не би променили игру на бојном пољу.

Прошле године Данска је обећала да ће пребацити 19 америчких борбених авиона Ф-16 у Украјину почетком 2024, пошто ће своју флоту заменити модернијим авионима Ф-35. Међутим, дански лист Берлингске објавио је 6. јануара да ће њихова испорука Кијеву бити одложена до шест месеци.

Норвешка скромно донира два борбена авиона Ф-16 који ће се користити за обуку украјинског особља у Данској.

Холандска влада је 22. децембра сигнализирала да ће Украјини обезбедити 18 борбених авиона Ф-16. С обзиром да су ратни авиони далеко од потпуно нових, мораће да прођу инспекције и модификације.

Холандија је такође прецизирала да пре него што авиони буду послати украјинској војсци, морају бити испуњени строги критеријуми, укључујући лиценцирање и спремност инфраструктуре у Украјини. Војни посматрачи примећују чињеницу да су скоро сви украјински аеродроми уништени руским ударима, што доводи у питање распоређивање авиона НАТО класе у тој источноевропској држави.

Прошлог октобра, амерички министар одбране Лојд Остин сугерисао је да би Украјина могла да добије авионе Ф-16 од савезника из НАТО-а већ у пролеће 2024.

Белгија, која такође учествује у „ваздушној коалицији“ НАТО-а против Русије у Украјини, обећала је да ће Украјини пружити 611 милиона евра (662 милиона долара) војне помоћи, објавио је Блумберг 22. јануара, цитирајући украјинског министра одбране Рустема Умерова. У октобру је Белгија пристала да Украјини обезбеди Ф-16, али не пре 2025. године. Нејасно је какав ће бити однос снага на терену до тада.

Естонија је у децембру обећала да ће Кијеву послати 80 милиона евра (86,6 милиона долара) војне помоћи. Нација, која тек треба да превазиђе последице рекордно високе стопе инфлације 2022. и надолазеће паневропске рецесије, саопштила је да би могла да издвоји 0,25 одсто свог бруто домаћег производа (БДП) за војну помоћ Украјини у наредне четири године.

Претходни пакети помоћи од стране Естоније укључивали су противтенковске ракетне системе Џавелин, артиљеријску муницију, противтенковске мине, противтенковске минобацаче, митраљезе, возила, комуникациону опрему и друге артикле.

Ипак, сва предложена војна помоћ не може помоћи кијевском режиму да победи у сукобу, већ ће додатно погоршати прокси рат НАТО-а на рачун украјинског народа.