Српски Ледени Човек: Учио од Руса како да преживи ледено доба - окренуо се Истоку и осваја врхове

„Људи на Истоку не реагују као ми на последицу, не лече последицу нарушеног здравља, већ се труде да га одржавају, улажу у њега, како тело не би дошло у дисбаланс. Доживљавам здравље као они“, каже српски Ледени Човек на почетку разговора за Спутњик.

По животном опредељењу је научни радник, строго следи научне принципе, а део археологије је и еволуција, адаптација човека на спољашње околности. Одређене способности су нам атрофирале, а неке смо развили захваљујући начину живота. Тако смо преживели и ледена доба. Могли би смо и сада.

Био је болешљив све до факултета, бавио се спортом и то га је ометало, антибиотици нису имали ефекта. Зато је почео да истражује традиционалну медицину и дошао до купања хладном водом.

Његов први узор био је Рус Порфирије Иванов који је пет деценија ходао готово наг по снегу. Он је први човек који је у савременом добу, 80-тих година прошлог века, јавно пропагирао методу која се зове прекаљивање, купање хладном водом.

Прави резултат бољег имунитета наш саговорник је добио када је почео да упражњава вежбе дисања, преузео их је из јоге, а касније је почео да практикује Ћигонг, кинеску традиционалну медицину, динамично дисање уз благе покрете. Тако медитира у покрету већ 20 година.

Следећи све методе, јогу, Ћигонг и хладно туширање, временом је дошао до тога да је потпуно здрав. Почео је да тренира Нинђуцу, јапанску средњевековну ратничку вештину која садржи разне културолошке примесе, све што је тада ратнику било потребно да преживи.

„Они су често боравили у хладним планинама, у заседама, на специфичним локацијама, морали су да буду у стању и да прелазе велике раздаљине, да преживе у дивљини, на ниској температури, да залече своје ране. Нинђуцу, поред борбеног аспекта садржи и традиционалну јапанску медицину и сегменте разних духовних традиција широм света. Рецимо, ако ме противник удари на место на коме на тренингу стално примам ударце, не осећам бол“, објашњава.

На Тибету део монаха окренут је вађрајана будизму, упражњавају технику која се зове "тумо", медитацију која је комбинација вежби дисања, положаја тела, визуализације и звукова, мантри.

„Нус појава њихове медитације је термогенеза, унутрашње генерисање топлоте. Седну напоље, где су екстремно ниске температуре, у снег, у доњем вешу. Покрију их мокрим чаршавом. У току медитације монаси исуше тај чаршав, буде потпуно сув. Није у питању субјективни осећај, већ објективни показатељ њихове термогенезе, способности да сами генеришу температуру“.

Стевановић додаје да је ову појаву, пред камерама истраживао тим лекара предвођен кардиологом из САД, испоставило се да монаси могу да подигну температуру тела и до пет степени.

Пошто живи у малој средини, наш саговорник је навикао да га поједини због његових снежних активности посматрају чудно, али, каже, на то је навикао, одавно,

„Вегетаријанац сам одувек, то је био феномен. У Лесковцу имамо роштиљијаду, код нас се месо подразумева. Ни као дете нисам могао да га једем, родитељима је то било уреду, нису ме форсирали. Имали смо и савете лекара да нећу моћи да се развијем без меса, висок сам 190 цм, имам 100 килограма“.

На крају разговора Стевановића смо питали како најближи реагују на његове чудновате спортске активности и превентиву. Каже да и његова мајка практикује Чигонг, тако је решила проблем остеопорозе.

Стевановић додаје да је то прва вежба за све који желе да буду бољег здравља. Туширање треба завршити хладном водом, 5 до 10 секунди, па ћемо полако повећати и свој праг издржљивости, моћи ће да траје дуже.

Своја искустава Стевановић је сабрао у књизи “Ледена вештина”, практичном приручнику са вежбама у коме је донео и пресек свих познатих светских „ледених традиција“.