Српски Ледени Човек: Учио од Руса како да преживи ледено доба - окренуо се Истоку и осваја врхове
14:01 27.01.2024 (Освежено: 10:46 29.01.2024)
© Фото : Спутњику уступио Владимир Стевановић
Пратите нас
Владимир Стевановић је археолог, виши кустос Народног музеја у Лесковцу, али је пре свега српски Ледени Човек. Годинама се излаже екстремној хладноћи, тако јача имунитет и менталну снагу. Црпи је и из борилачких вештина, тражи нове системе заштите здравља. Иза њега је 11 подвига, на толико се врхова српских планина попео по снегу, само у шортсу.
„Људи на Истоку не реагују као ми на последицу, не лече последицу нарушеног здравља, већ се труде да га одржавају, улажу у њега, како тело не би дошло у дисбаланс. Доживљавам здравље као они“, каже српски Ледени Човек на почетку разговора за Спутњик.
По животном опредељењу је научни радник, строго следи научне принципе, а део археологије је и еволуција, адаптација човека на спољашње околности. Одређене способности су нам атрофирале, а неке смо развили захваљујући начину живота. Тако смо преживели и ледена доба. Могли би смо и сада.
„У неким градовима у северним земљама температуре долазе до минус 70, људи живе тамо. То су људи као ви и ја, али су они свакодневно окружени тим околностима. Њихов мозак шаље информације телу да се адаптира на те услове. По истом том принципу реализујем своје тренинге. Свакодневно се излажем хладноћи у кратким интервалима, по 5 или 10 минута дневно током туширања хладном водом“.
Највише је захвалан једном Русу
Био је болешљив све до факултета, бавио се спортом и то га је ометало, антибиотици нису имали ефекта. Зато је почео да истражује традиционалну медицину и дошао до купања хладном водом.
Планинари без одеће, али се и купа у хладним рекама и језерима, јер, како каже, свако тело може само да произведе топлоту
© Фото : Спутњику уступио Владимир Стевановић
Његов први узор био је Рус Порфирије Иванов који је пет деценија ходао готово наг по снегу. Он је први човек који је у савременом добу, 80-тих година прошлог века, јавно пропагирао методу која се зове прекаљивање, купање хладном водом.
„Имао је терминалну дијагнозу, два канцера у телу, решио да скрати муке. Када је легао у снег, ништа се није догодило, чак се осећао мало боље. Онда је систематично почео да се баца у хладноћу, осећао се боље свакога дана, док његове болести нису нестале. Тај систем је назвао „Чедо“, базира се на гладовању, босоногом ходању, купању хладном водом и излагању хладноћи. Имао је на хиљаде следбеника широм Русије“.
Медицина из Кине – вештина из Јапана
Прави резултат бољег имунитета наш саговорник је добио када је почео да упражњава вежбе дисања, преузео их је из јоге, а касније је почео да практикује Ћигонг, кинеску традиционалну медицину, динамично дисање уз благе покрете. Тако медитира у покрету већ 20 година.
Следећи све методе, јогу, Ћигонг и хладно туширање, временом је дошао до тога да је потпуно здрав. Почео је да тренира Нинђуцу, јапанску средњевековну ратничку вештину која садржи разне културолошке примесе, све што је тада ратнику било потребно да преживи.
"Павилно дисање и медитација чине чуда за наш организам".
© Фото : Спутњику уступио Владимир Стевановић
„Они су често боравили у хладним планинама, у заседама, на специфичним локацијама, морали су да буду у стању и да прелазе велике раздаљине, да преживе у дивљини, на ниској температури, да залече своје ране. Нинђуцу, поред борбеног аспекта садржи и традиционалну јапанску медицину и сегменте разних духовних традиција широм света. Рецимо, ако ме противник удари на место на коме на тренингу стално примам ударце, не осећам бол“, објашњава.
Тело производи топлоту - умом
На Тибету део монаха окренут је вађрајана будизму, упражњавају технику која се зове "тумо", медитацију која је комбинација вежби дисања, положаја тела, визуализације и звукова, мантри.
„Нус појава њихове медитације је термогенеза, унутрашње генерисање топлоте. Седну напоље, где су екстремно ниске температуре, у снег, у доњем вешу. Покрију их мокрим чаршавом. У току медитације монаси исуше тај чаршав, буде потпуно сув. Није у питању субјективни осећај, већ објективни показатељ њихове термогенезе, способности да сами генеришу температуру“.
Стевановић додаје да је ову појаву, пред камерама истраживао тим лекара предвођен кардиологом из САД, испоставило се да монаси могу да подигну температуру тела и до пет степени.
3. јануар 2024, Владимир Стевановић и Миодраг Крчмарик - врх Велики Чемерник, 1638 м, температура -3
© Фото : Спутњику уступио Владимир Стевановић
Ајде што је „ледени“ – не једе месо
Пошто живи у малој средини, наш саговорник је навикао да га поједини због његових снежних активности посматрају чудно, али, каже, на то је навикао, одавно,
„Вегетаријанац сам одувек, то је био феномен. У Лесковцу имамо роштиљијаду, код нас се месо подразумева. Ни као дете нисам могао да га једем, родитељима је то било уреду, нису ме форсирали. Имали смо и савете лекара да нећу моћи да се развијем без меса, висок сам 190 цм, имам 100 килограма“.
На крају разговора Стевановића смо питали како најближи реагују на његове чудновате спортске активности и превентиву. Каже да и његова мајка практикује Чигонг, тако је решила проблем остеопорозе.
„Деца се угледају на мене, па некада хоће да буду „ледена деца“. Тада морам да водим конструктиван разговор са супругом која није за идеју да их бацам у снег. Нађемо се на пола пута, што значи, супруга је у праву. Децу, ако се слажу, после туширања прснем хладном водом. То је изузетно здраво, полако им подижем реакцију имуног система“.
Стевановић додаје да је то прва вежба за све који желе да буду бољег здравља. Туширање треба завршити хладном водом, 5 до 10 секунди, па ћемо полако повећати и свој праг издржљивости, моћи ће да траје дуже.
Своја искустава Стевановић је сабрао у књизи “Ледена вештина”, практичном приручнику са вежбама у коме је донео и пресек свих познатих светских „ледених традиција“.
Стевановић је по струци археолог, ради као виши кустос Народног музеја у Лесковцу
© Фото : Спутњику уступио Владимир Стевановић
