Јаник Синер је чудо, али не само тениско већ је за његове родитеље и право животно чудо јер му се нису надали. Породица Синер веровала је да не може да има деце па су се тако пре 26 година одлучили да усвоје дечака Марка из Русије. Марк је био рођен у Ростову, али је судбина одлучила да живот настави у Италији.
Животна прича породице Синер добија обрт и 2001. године Џонатан и Синглид добијају Јаника. Скромност која га је красила као дечака остала је његова особина и у моменту када се попео на сам тениски врх.
О томе је недавно у интервјуу за „Алто Адиђе“ говорио и Марк Синер који је и сам скроман као Јаник, али води потпуно другачији живот од брата.
„Задовољан сам резултатима које Јаник постиже, пратим га сваки дан. Али имам свој живот и остао је исти као и пре. Популарност нас уопште није променила. Радим у покрајинској школи за спречавање пожара у Вилпијану где сам инструктор ватрогасне бригаде“, објаснио је Марк.
Током церемоније доделе пехара на Аустралијан опену Синер је нарочито захвалио родитељима који су га током одрастања пуштали да сам себи кроји пут. Јаник је био изузетно талентован у скијању, али се ипак одлучио за тенис и како делује није погрешио.
„Родитељи су нас увек подржавали, говорили су нам: 'ако вам је тако, само напред, иначе оставите на миру и мислите на нешто друго'. Никада нису одлучили уместо нас. Оно што одликује Јаника јесте да је изузетно тих и миран, као и наши родитељи“, открио је Марк.
На терену или ван њега Јаникове особине остају исте.
„На терену и ван њега је увек био овакав. Током пандемије корона вируса тешко смо се виђали, а чак и сада он увек путује по свету, али стално смо у контакту, свакодневно“, рекао је Синер.
Иако родитељима може да помогне да живе лагоднијим животом, Јаникова породица и даље чува своје старе послове. Отац и мајка заједно раде у ресторану.
Да би свој талента развијао Јаник је од куће отишао као дечак са 13 година, а осим његовог тениса ништа се није променило.
Из године у годину надограђивао је игру да би се крајем прошле сезоне видело да је постао комплетан играч који уме да одигра најбоље када је најпотребније и који уме да се избори са сваким притиском.
Ипак, константно је био у сенци Карлоса Алкараса, што му је очигледно одговарало. У тој својој сенци слагао је коцкице и учио да би потпуно заслужено подигао први Гренд слем трофеј на Аустралијан опену.