Према његовим речима, није случајно што се не само политичка, већ и трговинско-инвестициона активност премешта из евроатлантског региона у Евроазију и азијско-пацифички регион.
„Природна жеља нових светских центара да активно учествују у доношењу глобално значајних решења поткрепљује се растућим економским потенцијалом, рекао бих, свих овде представљених држава“, оценио је министар.
Лавров је, поред тога, оценио да проширење БРИКС-а није замишљено у циљу стварања нове диктатуре светске већине, већ насупрот, чланице организације отворене су за равноправан дијалог.
Према речима министра, посебна пажња биће посвећена несметаном придружењу нових чланица БРИКС-а уобичајеним активностима организације.
Дипломата је закључио да је БРИКС организациони принцип за земље глобалног Југа и Истока који почива на ванблоковској основи и принципима равноправности, а Русија у њему види упориште мултиполарног света.
Група БРИКС је од свог оснивања 2006. године прошла два таласа ширења.
Првобитној постави, која је укључивала Бразил, Русију, Индију и Кину, придружила се Јужноафричка Република 2011. године. У августу 2023. још шест земаља (Египат, Иран, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Етиопија и Аргентина) позвано је да се придружи блоку, али је Аргентина крајем децембра одбила да се придружи. Од 1. јануара у БРИКС председава Русија.