СРБИЈА

Србија се спрема за концепт тоталне одбране: Спутњик истражује како ће изгледати редовни војни рок

Један од најважнијих услова за развој концепта тоталне одбране је обавезно служење војног рока. Србији, као неутралној земљи, која се налази у ризичном окружењу, потребна је јака војска која би одвратила потенцијалног агресора од напада, каже за Спутњик генерал у пензији Милорад Ступар.
Sputnik
Враћање обавезног војног рока у Србији све је извесније. То могу да потврде и речи министра одбране Милоша Вучевића, који је на годишњем састанку са председником Србије Александром Вучићем истакао да снажно стоји на ставу при предлогу да се врати војни рок.
Он је истакао да сваке године од укидања обавезног служења војног рока Србија изгуби 60.000 људи из резервног састава због смрти и разних других објективних и субјективних околности.
„Ми смо само 2022. изгубили 50 одсто резервног састава ВС који је до 32 године старости што показује да је наш резервни састав све старији“, објаснио је Вучевић и додао је да је то проблем свих држава.

Ако хоћете неутралност морате да имате снажну војску

Предлог како би војни рок у Србији требало да изгледа дало је Удружење ратних добровољаца Србије од 1990. До 1999, чији је Ступар председник.
Некада командант и оснивач 72. специјалне бригаде и начелник пешадије Војске Србије подсећа нас да је наша земља на основу својих доктринарних докумената прогласила војну неутралност.
„Да бисте били војно неутрални, морате имати снагу на основу које би вас друге државе и савези признали као војно неутралну земљу. Војна неутралност има три стуба – јаку привреду, јаку дипломатију и јаку одбрану. Концепт тоталне одбране продукт је војне неутралности и војнополитичког положаја Србије. Не постоји неутрална земља у светуу којој се концепт тоталне одбране развија, а да нема обавезног служења војног рока“, каже он.
Према Ступаревим речима, концепт тоталне одбране подразумева да сви субјекти државе и друштва до појединца, имају задатке у одбрани земље. За те задатке сви морају да прођу обуку и зато је концепт тоталне одбране уско повезан са обавезним служењем војног рока јер прави широку базу обучених људи за одбрану земље.
„Са служењем војног рока, са набавком савремених борбених система, ви имате земљу са јаком борбеном моћи у функцији одвраћања, јер не можете одвратити агресора ако сте слаби. Са тоталном одбраном, оспособљеношћу, обученошћу, опремљеношћу одвраћате све претње и ризике по безбедност земље, а они су велики, поготово за Србију, када на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија праве независну државу и косовску војску која угрожава територијални интегритет међународно признате државе“, истиче Ступар.

Обуком избегавамо трагедије

Удружење ратних добровољаца Србије од 1990. до 1999, али и Удружење 72. специјалне бригаде питањем враћања обавезног војног рока бави се од 2019, када су радили пројекат под називом „Српски борац на Сремском фронту“. Тада је, прича Ступар, утврђено да су велики губици партизанских јединица последица необучености војника и официра.
На основу тих и искустава из грађанског рата у бившој СФРЈ, као и из искустава из НАТО агресије из 1999. ова удружења покренула су акцију да се, како Ступар каже, српском народу више никада не деси да млади и необучени људи гину.
На захтев председника републике и министра одбране, предлог за враћање војне обавезе, ратни ветерани доставили су државним органима – направили су пројекат како би служење војног рока изгледало и до 1. маја требало би да буде предат.

Како би изгледао војни рок у Србији

Према предлогу, обука регрута трајала би око три месеца, односно дванаест недеља – шест недеља би се изводила општа, односно пешадијска обука, где би се грађани оспособљавали за ношење личне опреме, одржавање, расклапање и гађање из личног наоружања, као и за тактичке радње појединца у одбрани и нападу. У том периоду би се стицала и теоријска знања у која су ветерани укључили и теорију о држави.
„Четири недеље дали бисмо за специјалистичку обуку, где се, сада већ војник обучава за одређену специјалност, радно место, како се то каже у цивилству, на конкретном средству, оруђу – оно што би он радио у оквиру одељења. Задње две недеље врши се обука јединице, где се војници обучавају у поступцима послуге, борбене групе и одељења. И тиме би била завршена обука за оспособљавање“, каже Ступар.
Она би се ипак наставила у ратним јединицама и резервном саставу – део војника би прелазио у професионалну службу, а други део би добио распоред у ратне јединице, где би обука била настављена у циклусима. Тиме би се, према генераловим речима, избегла највећа грешка ЈНА, која је распуштала јединице након одслуженог војног рока. По овом концепту, војник остаје везан за своју бригаду десет до петнаест година.

Масовне војске се враћају на историјску сцену

Српски Генералштаб је дао најбоље објашњење за потребу враћања обавезног војног рока – процена безбедносних ризика по Србију и ситуација у свету говоре у прилог повратку људи у касарне, каже Ступар. Тренутно се у свету догађа педесет и један сукоб различитог интензитета. Поред тога, непосредна опасност по Србију је, већ поменути албански сепаратизам на КиМ, као и претње од понављања мигрантске кризе и нових сукоба у Европи.
„Све то узрокује да се систем одбране ове земље подигне на виши ниво. Други значајан елемент је попуна са људством. Професионална војска није довољна да брани земљу. Сукоб у Украјини показује да се враћају масовне војске, а у масовним војскама копнена војска је та која доминира, односно која заузима или чува одређени простор“, категоричан је Ступар.
Такође, тринаест година у Србији се не врши обука младих, па нам је резерва остарила. Савремена техника, пак, захтева младе људе који би из борбених система извукли све тактичко-техничке могућности.

Обука мора да буде динамична

Ступар сматра да су логистичка питања везана за поновно увођење војног рока лакше решива од питања обнове угледа војника и официра.
„Ми тренутно имамо Команду за обуку и три специјалистичка центра који имају могућност да приме неколико хиљада регрута. Ради се о центрима у Сомбору, Ваљеву и Лесковцу. Имамо и специјалистичке центре у Батајници, Пожаревцу и Панчеву. Значи, војска, упркос тога што јој је операцијом „Ћуран“ много тога отето, сачувала је педесет и једну касарну“, истиче он.
Већи проблем, додаје он, за обуку представља изградња полигона и вежбалишта који ће обезбедити врхунску обуку.
„Морамо прилагодити обуку тако да она буде динамична и квалитетна како би је прихватио млад човек, који жели да брзо савлађује војне вештине. И то морамо обезбедити са квалитетном наставном базом. Јер младе војнике морамо мотивисати, то не сме да буде губљење времена“, објашњава Ступар.
Што се приговора савести тиче, према предлогу ће и она бити организована, али не на начин на који је била организована раније. У војсци постоје формацијска места где оружје није потребно – од кувара, преко пожарних или руковалаца разним машинама. Цивилно служење војног рока мора бити строго контролисано, како не би долазило до злоупотреба. Војници који би служили без оружја, служили би нешто дужи војни рок – уместо три, служили би четири и по месеца.
Пројект враћања војног рока је мој животни пројекат јер сам као војник прошао све дужности од командира вода до команданта корпуса – бавио сам се обуком целог живота, каже нам на крају разговора Ступар.
„Мој главни мото је да обучимо народ, да се припремимо за концепт тоталне одбране и одвраћамо агресора у смислу да не може да прихвати такве губитке, пре свега у људству, које би поднео у случају напада на нас. Ја не призивам рат, против сам рата. Имам петоро унука и не бих волео да и један од њих буде ратни ветеран као ја. Али да не би били то, морам да их обучим“, закључује он.
СРБИЈА
Вучевић: Србија има одговор на стварање тзв. војске Косова и њихов споразум са Турском
Коментар