Диктирање задатака новој влади ентитета Федерација БиХ, коментарисање правоснажних судских пресуда, константни напади на власти Републике Српске, покушај рушења споразума из Лакташа (договор политичких актера у БиХ око изборне реформе), на крају и коментарисање промене пословника Високог судског и тужилачког савета само су најзначајније цртице у свакодневном мешање америчке амбасаде и америчког амбасадора Мајкла Марфија у унутрашња питања Босне и Херцеговине.
Пошто Шмита нема, Марфија има све више
За закључак да се Марфи не понаша по правилима дипломатске службе није потребна стручна експертиза, то је видљиво и голим, лаичким оком. Појављује се у медијима као да је актер политичког живота БиХ и труди се да одржава такав утисак.
Од краја грађанског рата у БиХ, манир америчких амбасадора био је да се мешају у унутрашње ствари БиХ, било директно, било преко посредника, што су најчешће и радили.
„Они имају потребу за потпуном контролом политичког живота у БиХ и када то не могу да раде иза сцене, иза неког паравана, онда не презају од тога да изађу директно у јавност и саопште своје ставове“, објашњава саветник председника Републике Српске Огњен Тадић.
Посредници су некада били босанскохерцеговачки политичари, али и високи представници. Данас, пошто високог представника практично више нема, Мајкл Марфи и америчка амбасада почињу да се у унутрашње БиХ мешају све директније.
„О увих двадесет и нешто година, никада се такав амерички амбасадор није појавио да се буквално меша у све одлуке, не само у БиХ него и у Федерацији. У Републици Српској наравно, не може да намеће одлуке, али федералном парламенту и влади тражио је да донесе многе одлуке и они су то и учинили“, наводи политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара.
Колонијални господар БиХ
Улогу коју има у политичком животу БиХ Марфи је замислио не као улогу високог представника, већ као улогу колонијалног господара, додаје он и наглашава да је оно што је лоше у целој причи то да бошњачка елита беспоговорно извршава његове налоге.
„Шта год им он каже, они то хоће да спроведу у дело и тиме показују да у ствари мрзе државу БиХ, а толико говоре о љубави према њој. Међутим, чим извршавају налоге неког дипломате или страног управника, доказ је да не воле своју земљу јер не извршавају жеље свог народа, него жеље страних амбасада“, каже Козомара.
У томе што бошњачка политичка елита слуша сваки налог америчког амбасадора проблем види и Тадић. Према његовим речима, они се тако понашају како би се боље позиционирали на политичком небу Федерације и приказали својим бирачима „као савезници неке замишљене америчке политике која им даје крила у офанзивама против Републике Српске“.
„Време показује да је таква политика за бошњачке политичаре потпуно неисплатива, да она у суштини само троши време. Но, БиХ, са Дејтоном или без Дејтона, цела или у деловима не може даље док постоји тако снажно уплитање страних дипломата, на првом месту америчког амбасадора“, категоричан је Тадић.
Према Козомариним речима, Марфи заправо експлоатише слабости бошњачке политичке елите без обзира о којој се политичкој опцији ради. Исто је поступао и када је на власти био Бакир Изетбеговић са својом СДА. Када је Изетбеговић испунио своју сврху, склоњен је са власти и на његово место доведена је Тројка. Али и Тројка ће проћи исто, тврди наш саговорник.
Запад ради да се БиХ што више удаљи од ЕУ
Иако је прокламовани циљ Запада самоодржива БиХ у оквиру ЕУ и НАТО, свакодневно мешање у политике прилике у земљи БиХ само удаљавају од ЕУ, сматра Козомара.
Он очекује притисак и од заменика америчког државног секретара Џејмса О'Брајена, као и од делегације амбасадора НАТО-а који би требало да посете или су у посети Сарајеву. Сви они долазе само да испоруче нове претње и уцене.
Притисци ће бити усмерени на испуњавање одлука о спровођењу четрнаест приоритета, чије је испуњавање потребно да би БиХ добила кандидатски статус за учлањење у ЕУ.
Међутим, западне амбасаде, на челу са америчком, као и други западни актери раде управо супротно – да се ти приоритети не реализују и да БиХ буде што даље од кандидатуре.