Овако Стеван Гајић, гостујући професор на Московском институту за међународне односе коментарише изјаву црногорског премијера Милојка Спајића да праћење политике санкција ЕУ према Москви 2021. и 2022. његовој земљи није донело никакву корист.
Игром или иронијом судбине, Спајићева изјава, дата за европско издање магазина „Политико“, дата је у дану када је Савет ЕУ продужио санкције Русији за још шест месеци.
Ако велики ћуте, шта може да се очекује од Црне Горе
Црна Гора нема самосталну спољну политику, НАТО ју је „киднаповао“ и по том питању ништа не може да учини, а то важи и за друге европске земље, наводи Гајић.
Према његовим речима, истина коју је црногорски премијер изрекао мало вреди јер Црна Гора је као Јужна Кореја – слободна изнутра, али не само да је ограничена у спољној политици, већ је ни нема.
„Црна Гора нема спољну политику у класичном смислу. Они морају да следе општу политику НАТО. И мислим да гледају да се држе по страни. Наравно, увек ће помињати европске интеграције, наводну руску агресију… све мантре које су потребне да се кажу. Али, ако једна Немачка ћути као заливена на то што је НАТО извршио терористички напад на њену критично важну инфраструктуру, мислим на дизање у ваздух Северног тока, шта треба очекивати од Црне Горе“, пита се Гајић.
Наш саговорник подсећа да је Црна Гора имала итекако користи од руских инвестиција – највише од доласка руских туриста, али ту су и инвестиције у неколико фабрика, а у првом кварталу 2022, руске инвестиције биле су највеће у Црној Гори упркос санкцијама.
Између 2020. и 2022, руске инвестиције у Црној Гори износиле су 421 милион евра, а откада је та држава стекла независност, Русија је у њу уложила око две милијарде евра. Русија је и прва четири месеца 2023. била највећи инвеститор у Црној Гори.
Изјавом о томе како Црна Гора није видела користи од санкција Русији, Спајић се придружио плејади европских политичара који упозоравају на штетност антируских санкција. Међу њима се највише истиче мађарски премијер Виктор Орбан, који је у неколико наврата упозоравао да ЕУ увођењем санкција Русији пуца себи у ногу. На штетност увођења санкција Русији упозорава и словачки премијер Роберт Фицо, али и многи опозициони политичари у Европи, попут Марин Лепен.
„Орбан није пријатељ Русије, али није ни њен непријатељ. Орбан је одлучио да буде пријатељ, пре свега, Мађарске, да буде реалполитичар и да своју земљу не увлачи у катастрофу. Он је схватио да, сваки пут када се Мађарска конфронтирала са Русијом, то се завршило катастрофом по Мађаре и он то не жели. Мађарска учествује у свим пакетима санкција, не прави себи превелики проблем са Западом, али неће да активно учествује у рату“, објашњава Гајић.
Гласови против увођења антируских санкција чули су се и раније, не само из Мађарске, Словачке и Француске. На њихову штетност по Европу упозоравали су и бивши грчки премијер Алексис Ципрас, италијански шеф дипломатије Паоло Ђентилони, бивши немачки министар економије и спољних послова Зигмар Габријел, бугарски премијер Бојко Борисов, председник Швајцарске Јохан Шнајдер-Аман…
Идеолошка заслепљеност гура ЕУ у понор
Данас, на штетност антируских санкција по Европску унију указује и један од оних који се за њихово увођење најватреније залаже – шеф европске дипломатије Жозеп Борељ. Према његовим речима, европске санкције нису успеле да униште руску одбрамбену индустрију и сада Европска унија не види светло на крају украјинског тунела.
Да санкције не дају резултате сагласна је и бивши главни економиста Светске банке и бивша прва заменица директора Међународног монетарног фонда, професорка међународне економије на Универзитету Џонс Хопкинс, Ен Кругер. Она је, чини се, озлојеђена на остатак света који се није придружио санкцијама.
Чак је и помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Џејмс О'Брајен признао је да талентовано руско економско руководство добро излази на крај са западним рестрикцијама.
Иако су свесни чињенице да антируске санкције не дају резултате, као и да Европској унији наносе више штете него користи, њени заговарачи упорно и тврдоглаво остају при својим ставовима и санкције пооштравају их.
Хоће ли ЕУ променити политику?
Душан Достанић са Института за политичке студије сматра да је мало вероватно да ће земље Европске уније променити своју политику, иако су свесне да антируске санкције њима наносе више штете него Русији.
„Доносиоци одлука у овом тренутку не могу да се извуку из пакета санкција и понуде другу политику. Од почетка је било јасно да је улог тако постављен – ако је одбрана Украјине представљена као принципијелна ствар, ако је речено да је Русија агресор и да са агресорима нема разговора, да се мора показати солидарност са Украјином по сваку цену – не можете да се тек тако извучете. Много тога се у међувремену догодило“, каже Достанић.
У одговору на питање докле би ЕУ могла да иде са антируским санкцијама, наш саговорник ову организацију упоређује са некадашњим социјалистичким државама, чији су политичари, како каже, спроводили замишљену визију упркос реалности у дугом периоду и без обзира на противљење грађана.
„Када се тај идеолошки моменат узме у разматрање, када се има у виду да је то последица заслепљености идеологијом, онда су људи у таквој ситуацији спремни да иду доста, доста далеко и да проналазе друге кривце и разна оправдања јер њихов модел друштва, њихова идеолошка визија нешто је што се не може критиковати. Она је беспрекорна. Дакле, узроци морају да леже код неког другог – то може да буде спољни фактор или неки непријатељи. Тако су немачкој за скорашње протесте као кривци проглашени руски ботови по друштвеним мрежама“, констатује он.
Европски политичари као хероински зависници
Гајић, пак, европске политичаре који су свесни штетности антируских санкција по Европу упоређује са зависником од хероина, који говори о његовој штетности али ће ипак првом приликом узети дозу.
„Они су на том курсу, део су глобалистичке елите и немају алтернативну политику, а ипак нису толико слепи и поједини међу њима су спремни да признају оно што је очигледно. А то је да те санкције не да не штете Русији, него да је Европска унија у међувремену девастирала своју привреду, да се понашала у корист своје штете“, тврди он.
Радикалне политике европске, а самим тим ни црногорске политике према Русији неће бити док се не промени општи тренд – потребан је колапс НАТО-а, који ће се догодити у неком тренутку, закључује Гајић.
Прочитајте и: