РУСИЈА

Ново руско чудо никло на Антарктику — на минус 80

Амбициозно стварање новог руског чуда - станице „Восток“, где људи раде и на минус 80 степени Целзијусових, важан је корак за развој науке. Ескперти кажу да истраживања која се ту спроводе немају само научни, већ и политички значај, јер није свака земља у стању да заврши тако сложен инфраструктурни пројекат у екстремним условима Антарктика.
Sputnik
Таj нови зимски комплекс станице "Восток", коју су председници Русије и Белорусије пустили преко видео-линка у пробни рад, има много задатака, међу којима је праћење соларне активности и других промена у свемиру које утичу и на технику и на људе, као и проучавање улоге Антарктика у глобалним климатским променама. Овде је могуће проучавати климу, Земљино магнетно поље, вршити метеоролошка и геофизичка посматрања.
Експерти напомињу да Русија реконструкцијом станице „Восток“ потврђује свој статус водеће поларне силе.
Руска научно-истраживачка станица „Восток“ данас је једна од најсавременијих и најбоље опремљених на Антарктику, а донедавно су услови на станици били веома скромни. Последњи велики ремонт овде је извршен пре више од 40 година.

„Могу вам дати пример – 1982. године, током зиме, станица ‘Восток’ се запалила, а 20 људи, поларних истраживача, остало је без дизела, без нормалних услова за рад и фактички су преживљавали, јер нису постојале техничке могућности да им се помогне. Имали смо везу са њима, а они су знали да их велика земља чека и подржава, али је то више била морална подршка. У овој ситуацији, саградивши нови комплекс добила се гаранција да ће поларни истраживачи имати нормалне услове рада. Имамо одличне лабораторије у којима можемо да обрадимо добијене податке. Одлична је веза“, каже Константин Зајцев, потпредседник Удружења поларних истраживача.

Данас на континенту током целе године ради пет руских научних станица, а станица „Восток“ је најјужнија. У овом случају реч „јужни“ има потпуно другачије значење него на северним географским ширинама. Југ на Антарктику је суров, услови су екстремни - у августу, најхладнијем месецу у години у овом региону, температуре достижу минус 80 степени, док Зајцев напомиње да су падале и на минус 89 степени Целзијусових. Према његовим речима, „Восток“ је по условима за рад најтежа истраживачка станица од свих арктичких и антарктичких станица.
„Због тога, наравно, и због људи који раде у тако суровим климатским условима, треба створити максимално добре услове за рад, а данас овај комплекс пружа управо такву могућност“, истиче стручњак.

Све тајне нове-старе станице „Восток“

Станица „Восток“ је основана 1957. године и налази се на 3.500 метара надморске висине. Овде су услови заиста екстремни - низак ниво кисеоника, изузетно сув ваздух, јако ултраљубичасто зрачење, као и пет месеци потпуног мрака - поларна ноћ.
У таквим условима раде и спроводе се велики истраживачки програми, што је заиста велики подвиг.
Зајцев напомиње да зими на Антарктику ради у просеку 110 поларних истраживача и других стручњака, а лети – када температуре достижу од минус 25 до минус 40 степени – буде их и дупло више.
„Дакле, ако нови комплекс може да прими зими 15 до 17 људи, онда ће око 35 до 37 људи моћи да ради током сезоне и то у сасвим нормалним условима за рад. Дакле, сезонски научници долазе и раде током летњег периода. Поред научника, ту долазе и технички стручњаци који нешто поправе, монтирају, модификују, а потом одлазе и ту остају научници који дуго спроводе посматрања и преносе ове податке на континент“, објашњава Зајцев.
Нови комплекс је модуларна структура од пет блокова, површине веће од 3.000 квадратних метара. У два стамбена блока налазе се лабораторије, собе за научнике, кухиња, трпезарија, простор за рекреацију, теретана, сауна, медицински центар са операционом салом.
Нови комплекс је модуларна структура од пет блокова, површине веће од 3.000 квадратних метара, а у два стамбена блока налазе се лабораторије, собе за научнике, кухиња, трпезарија, простор за рекреацију, теретана, сауна, медицински центар са операционом салом
У два инжењерска блока налазе се котларнице, магацини, електро панели са генератором. Пети блок садржи гаражу, радионицу и топионик снега.
Комплекс је добро „обмотан“- изолација од минералне вуне дебљине је до 95 центиметара, фасада је израђена од композитних панела отпорних на екстремне мразеве. Ту постоји и сва друга неопходна опрема: грејање, вентилацијa, енерго и водоснабдевање, руске производње.
Прве зграде, чак и оне нешто каснијег датума су делимично или потпуно затрпане снегом, али са новом станицом ситуација је другачија.
„Нова станица се налази на узвишици, стоји на посебним ослонцима који омогућавају да ветар пролази не наносећи снег. У том погледу, она је заштићена и не може да дође до затрпавања“, објашњава Зајцев.

Како живе и раде поларни научници

Зимски комплекс станице „Восток“ је прва савремена зграда на свету изграђена на Земљином Јужном полу. Русија данас има највеће представништво на Антарктику – укупно 10 станица. Пет за рад током целе године и пет сезонских. Већина се налази на обали. „Восток“ је једина станица која се налази у центру континента у близини Јужног геомагнетног пола Земље, на око 1.500 километара од обале.
Од обале до станице стиже се специјалним возилима на гусеницама, намењеним за неприступачне и ледом оковане терене. Тим возилима се превози и техника, гориво, храна и научна опрема.
Прави подвиг је и до тамо стићи - од Санкт Петербурга до обала Антарктика стиже се бродовима, а научници се враћају или бродовима или авионима, у зависности од локације на којој се налази станица у којој су радили.
Према речима Зајцева, научници на станици проводе годину по дана, а потом следи смена – „стари одлазе, нови долазе“.
На Антарктику нема локалног становништва – домаћини су пингвини - тако да научници за то време, у ограниченом простору, виде само неколико својих колега, кувара и лекара, који ће у случају потребе пружити неопходну помоћ, каже Зајцев.
Ипак, на станици „Восток“ ради и интернет, што је од великог значаја, додаје стручњак.
„Мислим да је сада комуникација једна од најважнијих компоненти спровођења истраживања, јер омогућава, с једне стране, пренос података, а с друге - комуникацију са породицом, када се укаже прилика. Много значи видети лица рођака, јер то ослобађа од напетости које могу постојати“, каже Зајцев.
Руски председник Владимир Путин је истакао важност пуштања у пробни рад новог комплекса станице за Русију и њене савезничке земље, истичући да су у истраживању и развоју Антарктика руски истраживачи и пионири, те заузимају једно од кључних места.
Према његовим речима, нови руски комплекс на Антарктику ће постати отворена платформа за научнике из различитих земаља и ојачаће научне програме Савезне државе Русије и Белорусије, постаће отворена платформа за решавање актуелних проблема у области проучавања природе и животне средине...
Нови зимски комплекс је, можда, и најбољи поклон за јубиларну 70. руску антарктичку експедицију, која почиње у јесен ове године.
МУЛТИМЕДИЈА
Антарктик: Ледени континент и његови становници
Коментар