„Полазимо од тога да морамо располагати свим опцијама за спољнополитички маневар, укључујући и повлачење из Арктичког савета, ако његов рад не буде одговарао руским интересима“, казао је дипломата.
Како је додао, савет тренутно практично не функционише. Норвешка, која тренутно председава организацијом, покушава да покрене њен рад у пуном формату али не наилази на подршку међу другим чланицама савета.
Корчунов је такође рекао да Москва види да расте интересовање других земаља за Северни морски пут услед заоштравања ситуације у Црвеном мору.
Арктички савет је основан 1996. године на иницијативу Канаде у циљу сарадње у области очувања животне средине и обезбеђења одрживог развоја поларних региона. У његов састав, поред Канаде, улази још седам арктичких држава: Русија, САД, Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска.
У марту 2022. године западне земље, чланице савета објавиле су да обустављају учешће у свим догађајима организације у знак протеста због догађаја у Украјини. У мају 2023. године председавање у савету је прешло на Норвешку.
Погледајте још: