Руски експерти оцењују да сада Лондон и Вашингтон покушавају не само да наметну „специјалног представника“, већ желе и да Украјини одузму „остатке суверенитета“, док одлуку о слању западног „намесника“ у Кијев виде и као последицу посете америчке високе званичнице Викторије Нуланд. Процеси у Украјини постају неконтролисани и нејасно је у ком правцу ће их Зеленски и његов тим одвести. Због тога Запад планира да одреди особу – намесника у Украјини - и ојача механизме за директну спољну контролу територије коју контролише Кијев.
Иван Лизан, шеф аналитичког бироа СОНАР-2050, сматра да је Западу потребан „специјални изасланик“ у Украјини из два разлога:
„Прво то је зато што је Зеленски измакао контроли. На пример, није желео да одржи изборе, блокира их на сваки могући начин, што му омогућава да се претвори у хетмана... Друго, у условима када је све теже координисати доделу помоћи Украјини - а нејасно је зашто би то требало да се ради, пошто Украјина неће победити Русију на бојном пољу - до изражаја долази ефикасност трошења новца који је већ додељен Украјини“.
Лизан подсећа да је још у септембру амерички председник Џо Бајден именовао Пени Прицкер за специјалног представника Сједињених Држава за економски опоравак Украјине, а сада Запад намерава да направи још један корак даље.
„Сада ће, по свему судећи, још једна особа бити додељена не само Зеленском, већ и премијеру (Денису) Шмигалу. Односно, за именовање ‘специјалног изасланика’ постоје два фактора - Зеленски и новац“, каже Лизан, коментаришући сазнања руске Спољне обавештајне службе да САД и Велика Британија убеђују друге државе групе Г7 да успоставе место „специјалног изасланика“ за Украјину.
Претпоставља се да ће он имати сталан приступ Зеленском и знати за све његове планове. Специјални изасланик ће такође морати да блокира кораке украјинског руководства који нису координисани са Вашингтоном и Лондоном, предлажући уместо њих, са становишта Англосаксонаца, исправна решења.
Хоће ли Столтенберг бити „намесник“ у Кијеву
Руска Спољна обавештајна служба истиче да Запад разматра генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, коме мандат истиче 1. октобра ове године и друге русофобски настројене америчке и европске политичаре за улогу „намесника“ у Украјини, док руски експерти подсећају да је током Столтенберговог мандата на месту шефа НАТО-а кијевском режиму активно пружана војна и политичка подршка. Према њиховим речима, кружиле су гласине да би Столтенберг могао да буде постављен на чело једне од институција у оквиру Европске уније, укључујући и финансије и економију, али се не искључује могућност ни да би могао да буде постављен за „намесника“ у Украјини, како би јачао и ширио утицај НАТО-а и наметао западне позиције послушницима у Кијеву.
„Од те конкретне особе ништа не зависи, ништа се неће променити. То може бити Столтенберг, а можда и неко други - није ни важно. Представник у јавности може да буде било ко. Најважније је да се тој особи редовно достављају службени записи и да се он стара да што боље разуме суштину текућих процеса у Украјини. На Западу има довољно таквих људи. Мислим да ће успети да разоткрију корупционашке шеме", закључио је Лизан.
САД су имале специјалног изасланика за Украјину од 2017. до 2019. године, дипломату Курта Волкера, који је био против мировних споразума из Минска и залагао се за повећање војне помоћи Украјини, јер је лобирао за интересе компаније „Рајтеон“, произвођача противтенковских ракетних система „џавелин“.
Истицао је да ће Русија „поштовати границе” само ако их Запад „јасно дефинише” и позивао на нове антируске санкције, укључујући и личне за посету Криму.
Дакле, Волкер је доследно водио политику не за успостављање дијалога између сукобљених страна — кијевског режима и Донбаса — већ за јачање војно-техничке сарадње Вашингтона и Кијева, подстичући га ка војној опцији и снабдевајући украјинску војску смртоносним оружјем.
Политика НАТО-а у Украјини је пропала
Очигледно је да ће се и нови „намесник“ држати сличних, ако не и истих ставова. Руски експерти закључују да Столтенберг, који је укључен у украјинску агенду и који је био један од главних гласноговорника на ову тему, одговара за улогу специјалног изасланика, али друга ствар је што се ово може тумачити и као признање Запада да је политика НАТО-а пропала, с обзиром да јој је потребан специјални изасланик...
При разматрању теме „специјалног изасланика“ за Украјину, Запад узима у обзир да су многи Украјинци почели да схватају да је ситуација на фронту све тежа, да постоје потешкоће са мобилизацијом и одлагања у вези са добијањем војне помоћи Запада и да да је неминовно да ће Москва остварити циљеве специјалне војне операције.
С тим у вези, оцењује руска обавештајна служба, Вашингтон и Лондон су почели да страхују од издаје многих представника кијевске елите који би могли да покушају да „играју унапред“ благовременим преласком на страну будућих победника. И такви страхови су сасвим оправдани – „први“ су већ прешли.
Москва сматра да реализације идеје о именовању „намесника“ у Украјини неће довести до резултата које желе САД и Велика Британија, јер „специјални изасланик“ Запада, ко год да заузме ову функцију, „тешко да ће моћи дуго да опстане у кијевској мочвари међусобне мржње, интрига, обмана, подилажења и издаје“. Потонувши на дно, наћи ће се у топлом друштву амбасадора држава Г7 у Украјини који се, како је сада очигледно, нису изборили са улогом "колективног немесника" на украјинском тлу.
Стручњаци закључују и да све ово показује спремност Запада да прихвати неминовност да ће Украјина у формату у којем данас постоји престати да постоји након неког времена.