У геополитичком и геоекономском смислу, излаз на море је веома значајна категорија за сваку државу, а намера Србије да купи део у грчким лукама Солун и Пиреј је похвална, каже за Спутњик стручњак за међународне односе др Срђан Перишић.
О могућности куповине делова солунске и пирејске луке говорио је српски председник Александар Вучић током сусрета са грчким премијером Кирјакосом Мицотакисом.
„Важно нам је да користимо капацитете и Солуна и Пиреја, да купимо део луке, a немамо проблем да закупљујемо луке. Када повећамо аутомобилску производњу, с рудницима, железаром, то ће нам бити потребно. Од Црне Горе смо тражили приступ Луке Бар, али нам је потребан и бржи извоз у свет”, рекао је Вучић.
Логичан геоекномски захтев
Ради се о давнашњој жељи Србије, која је почетком прошлог века у поседу имала део солунске луке, као неке врсте излаза на Медитеран. Са геополитичког и геоекономског становишта, када се говори о куповини делова солунске или пирејске луке, Перишић наводи да се у обзир морају узети два аспекта. Један је да део европског коридора према Турској и Блиском истоку иде управо преко Србије и Македоније до Солуна.
„Тако да је ова намера Србије логичaн геоекономски захтев, да Србија на том кључном коридору који се рачва у Србији у два правца, према Турској и Грчкој, учествује у њима. То би, по мом мишљењу, био значајан допринос Србије и имала би велику финансијску корист ако би била део тог коридора кроз учешће у лукама Пиреј и Солун“, истиче он.
Друга значајна ствар је да кинески „Појас и пут“ у Европу долази кроз две грчке луке, где се завршава поморски део ове кинеске економске иницијативе.
„И то је веома значајна димензија, да ће Србија бити присутна у лукама кроз које долази кинеска геоекономска моћ“, каже Перишић.
Према његовим речима, још би боље било када би Србија успела да врати позиције које је имала у барској луци, чиме би оживела железнички коридор са Црном Гором.
Солунска лука једна је од највећих лука у источном Медитерану представља капију Балкана и Југоисточне Европе. Има четрнаест пристаништа за расуте терете и повезана је железничком мрежом са остатком Европе.
У 2021. години у солунској луци претоварено је 17.416.807 тона терета и 471.063 контејнера, што је чини једном од најпрометнијих лука у Грчкој и другој по величини контејнерском луком у тој држави.
Пирејска лука је највећа лука у Грчкој и с обзиром да кроз њу прође скоро 20 милиона путника, једна је од најпрометнијих путничких лука у Европи, а што се тиче терета налази се међу првих пет европских лука.