РЕГИОН

Сретењска академија у Пљевљима изазвала буру у Црној Гори

У пљеваљском Центру за културу одржана је Сретењска академија поводом 220 година од Првог српског устанка и 189 година од проглашења Сретењског устава. Тим поводом огласило се Министарство људских и мањинских права које је индиректно саопштило да празнике других држава не могу организовати општине, а реаговали су и представници политичких партија.
Sputnik
Свечаност је одржана синоћ, а председник Општине Пљевља др Дарио Вранеш је говорећи о Првом српском устанку и Сретењском уставу, поручио да је празник Сретење значајан за све Србе без обзира где они живели.
У дугом обраћању Вранеш је подсетио на историјске чињенице и истакао да „братска Република Србија“ Сретење обележава као Дан државности.

„У част тог дана и ми смо се овде вечерас окупили да кажемо и покажемо да је овај празник заједнички празник, а химна Боже правде заједничка химна свих Срба ма где живели. Ништа мање од било којих у Републици Србији, сутра је празник и пљеваљских Срба. Нас које од наше етничке матице дели превој који се зове Јабука. Ту јабуку су вековима они који нам не мисле добро свим силама покушавали да претворе у јабуку раздора“, рекао је Вранеш, чије обраћање је интегрално објавио црногорски портал Свитање.

Тако је, казао је, било до пре четири године, али је упркос свему, кроз све време, та јабука била, остала и биће јабука братске слоге и љубави, јабука која спаја и позива на јединство.
„Срби су устајали и борили се за слободу против свих завојевача од Западног и Источног римског царства до каснијих западних и источних империја, а само против Отоманске империје безброј пута. Српски устанци за слободу су и све победе Немањића, битка на Билећи, Косовска битка, безбројни устанци Срба са све три Мораве, с обе стране Дунава, Други Косовски бој, силне херцеговачке буне, равна гора Романија, буне далматинских Срба предвођених ускоцима и крвава Војна крајина. Све су то српске борбе за слободу, српски устанци које треба да поменемо како би величина Првог српског устанка добила истинску пуноћу и значај“, навео је Вранеш.

Министарство: Општине смеју да славе само празнике своје државе

Одржавање Сретењске академије у Центру за културу Општине Пљевља узнемирило је део црногорске јавности, а експерти тврде да Срби у Црној Гори не би смели да славе празник друге државе, што не важи за Албанце, који сваке године у тој држави обележавају „Дан албанске заставе“.
За разлику од Сретења које је државни празник Србије, „Дан албанске заставе“ је и празник албанске националне мањине у Црној Гори, о чему је одлуку донео Национални савет Албанаца, појашњавају Вијести.
Из Министарства људских и мањинских права Вијестима је, кажу, индиректно саопштило да празнике других државе не могу организовати општине. Међутим, тај ресор, додају, на чијем је челу Фатмир Ђека, није прецизирао да ли локалне управе смеју да организују прославе тих празника ако их славе мањински народи и заједнице.
Објашњено је да, сходно члану 8, став 1 Закона о мањинским правима и слободама, мањински народи и друге мањинске националне заједнице и њихови припадници имају право изражавања, чувања, развијања, преношења и јавног испољавања националног, етничког, културног, верског и језичког идентитета, као дела њихове традиције.
„Организацију прослава поводом дана празника у другим државама могу организовати представници страних представништва са седиштем у Црној Гори, организације или друштва која обављају своју међународну делатност у оквиру постојећих законских оквира“, пише у одговору из ресора за мањине.

ДПС захтевао смену председника Општине Пљевља

Најава синоћне Сретењске академије у Центру за културу у Пљевљима изазвала је и реаговања странака, а тим поводом су се јуче огласили из Покрета Европа сад и Демократа које су главни коалициони партнери савеза „За будућност Пљеваља“(Нова српска демократија и Демократска народна партија). Огласио се и опозициони ДПС који је захтевао смену председника Општине Пљевља.
Поручили су да Општина Пљевља нема надлежности да слави празнике других држава, па ни „братске, комшијске и драге Србије“.
Из пљеваљског ПЕС-а су упозорили да одлука председника Општине Дариа Вранеша да организује прославу празника друге државе прети да изазове озбиљну кризу локалне власти. Они су навели да очекују од Вранеша да поштује тај принцип и законску обавезу. Уз упозорење Вранешу да му ово није први пут, навели су да његова самовоља у „великој мери одудара и од онога што његова политичка партија ради на државном нивоу, чиме показује да не поштује ни политику субјекта који тренутно представља“.
„Стога, уколико се настави с овим појединачним излетањима, логично је да све последице за политичку кризу у Пљевљима преузме управо онај ко мисли да може владати сам, без сарадње с осталим коалиционим партнерима“, упозорили су из ПЕС-а.
Из пљеваљског одбора Демократа саопштили су да нису били консултовани о организацији Сретењске академије, односно обележавања 220 година од Првог српског устанка и 189 од проглашења Сретењског устава.
Подсетили су да су Пљевља „мултинационална и мултикултурална средина принципијелно“, поручујући да обележавање датума из историје и културног наслеђа свих народа који живе у општини мора бити искључиво уз поштовање Устава, поштовања сразмерности и избалансираности у трошењу јавног новца у делу културних догађаја.
Председник Општине Пљеваља Дарио Вранеш саопштио је да не разуме због чега неког иритира академија поводом, како је навео, свенародног устанка наших предака.
Он је за портал РТЦГ синоћ рекао да многи народи негују традиције, поштују претке који су их ослобађали од разних окупатора.
„Не разумем схватање колега из ПЕС-а зашто их иритира академија поводом једног свенародног устанка наших предака. Као да осуђујете академију због дана победе над фашизмом“, казао је Вранеш.
Као да неком у Црној Гори и сада смета све што је српско, рекао је Вранеш и додао:
„Ако им не смета прослава дана вештица, разноразне нове године, не знам у чему је проблем када српски народ који је у Пљевљима у великој већини славе своје претке“.
РЕГИОН
Против Андрије Мандића поднета кривична пријава због истицања српске заставе
Погледајте и:
Коментар