Одлазак досадашњег главнокомандујућег оружаних снага Украјине Залужног, на чије место је дошао генерал Александар Сирски, по мишљењу Перишића, неће донети никакве битне промене у понашању Кијева и дејствима његове војске.
„Они настављају оно што су радили и прошле и претпошле године - НАТО командује, а Сирски ће наставити исто што је радио Залужни, само што је Залужни имао политичку нијансу која га је разликовала у односу на остале генерале. Сирски ће радити шта му каже НАТО који води операције у Украјини. Кажу, Залужни је морао да оде јер је одбио послушност НАТО-у. То није могуће, јер Украјина није држава него војно-полицијско-безбедносни режим којим командују НАТО генерали. Главне ситуационе карте су у Вашингтону а не у Кијеву и тамо померају јединице, а Залужни или Сирски су они који то спроводе“, не сумња овај професор геополитике.
Перишић је такође уверен да кадровске претумбације у Кијеву неће значајније утицати ни на дешавања на фронту, уз оцену да су с фијаском контраофанзиве Кијева намере САД и НАТО у Украјини пропале јер им није успео блиц криг с употребом масовне пешадије, оклопних јединица, авиона, артљерије…
Руска тактика против НАТО стратегије
Овај рат, објашњава професор који има и војно образовање, показује да нема више блиц крига зато што се променила технологија ратовања.
„Нема више оперативно-стратегијских и стратегијских продора. Зато што је сада ватрена моћ на обичном војнику, који располаже свим врстама оружја и оруђа. То у досадашњим ратовима није било. Последњи рат који се водио по логици Другог светског рата је био упад САД у Авганистан 2003. Сада тога више нема. Сада сваки војник употребљава дронове - извиђачке, борбене, дронове самоубице, и све се свело на тактичке зоне, до 500 војника. Русија је прошле године тактиком зауставила оперативно-стратегијску офанзиву НАТО зато што је обичног војника опремила разним врстама оружја и обичан пешадинац је уништио немачке тенкове, НАТО артиљерију, авионе, пешадију“, описује стање на фронту Перишић.
Он констатује да амерички генерали, који су у Украјини хтели да примене стратегију из Другог светског рата, каскају за Русијом и да су зато изгубили у овој офанзиви.
„Ово ће се изучавати на војним академијама. Руси су тактичком употребом јединица до нивоа батаљона зауставили корпусе и армију“, оцењује Перишић.
Важан фактор за надмоћ руске војске он види и у великом броју добровољаца и војника по уговору који су се прикључили руској војсци, али и у огромним руским ресурсима и повећању капацитета војне индустрије која, как каже, ради у три смене.
С друге стране, напомиње он, Запад не може да постигне концентрацију ватрене моћи код украјинског војника јер је за то потребна темељна обука а они мисле да Украјинце могу да обуче за савремене системе за месец дана што је недовољно.
Две велике лажи на Западу
Да смена на врху украјинске војске неће суштински ништа променити сматра и др Драган Петровић, научни саветник Института за међународну политику и привреду.
„У Украјини се ништа битно не дешава јер су они суспендовали све елементе демократије, Украјина је окупирана држава од пуча фебруара 2014. године, тачније од спаљивања проруских демонстраната у Одеси маја те године.“
Кад је реч о кадровским решењима у Украјини, Петровић констатује да су у питању нијансе али да је то резултат страха Зеленског да би могла да се нађе нека алтернативна фигура која би га скинула.
„У том страху Зеленски је проценио Залужног као опасног ривала. Изабрали су Сирског који има тапију да је Рус и да је неуспешан војсковођа и он га политички не може угрозити. Он нема ни ауторитет као Залужни који би му рекао да војска има своја правила… Дакле, Зеленском треба сенка од човека који ће да испуњава његове намере а његове намере су условљене западним јавним мњењем“, образлаже експерт.
А то јавно мњење, како каже, гута две велике лажи: да је Русија једини кривац за отпочињање рата, што није тако, док је друга велика лаж стручне природе а односи се на утопију да Украјина може уз западну помоћ да победи Русију.
„Кад би се грађанима у Западној Европи рекло да за то нема шансе они не би одобравали средства и помоћ Украјини. Ова фарса, кад причају да Украјина само што није победила Русију, није случајна – то је да би се наставио финансијски доток. У том правцу Сирски је идеална фигура, јер и у изгубљеним ситуацијама иде на јуриш. Зато он одговара и Зеленском, и америчкој дубокој држави“, истиче Петровић.
Покушај Запада да стегне крагну Кијеву
Он се осврнуо и на најаву да се Запад спрема да именује специјалног представника за Украјину, а помиње се да би то могао да буде актуелни генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.
Запад би, каже Петровић, хтео да додатно „стегне крагну“ Украјини јер жели апсолутну контролу.
Украјина, каква је таква је, ипак има парламентаризам и политичке странке а у игри екстремних и благих украјинских снага постоји известан страх у дубокој држави да би неко могао да се отргне контроли, сматра Петровић који именовање специјалног представника зато види као „покушај да се елиминише било каква рационална помисао“ у украјинској политици.
„Вашингтон више не верује никоме, он у свима види потенцијалне проруске играче или играче Трампа. Зато им је потребна чврста контрола. То је та агонија у коју улазе свесни да Украјина губи рат“, закључује Петровић.
Погледајте и: