На НБА драфту 2003. године први пик био је Леброн Џејмс, други Дарко Миличић, док је трећа позиција била резервисана за Кармела Ентонија који је био уверен да ће ићи у Детроит.
„Мислио сам да сам већ одабран, да је готово. Речено ми је да ћу бити други пик. Самопоуздање ми је расло, био сам у кампусу Сиракјуза, добијао тренерке, чарапе, кошаркашке лопте од Детроита, као да сам био њихов члан већ на колеџу. А онда се то није догодило. Као да сам видео неке назнаке... Почело је да се прича о Детроиту, а када неко ођедном почне да прича о нечему, значи, нешто се дешава“, рекао је Кармело Ентони у подкасту код Двејна Вејда.
Чуо је Ентони потом приче о томе да ће Детроит изабрати српског кошаркаша па је пожелео да пронађе Миличића и докаже му да је бољи.
„Чуо сам приче о Дарку и Детроиту и одмах се спремио да идем тамо. Морао сам да га пронађем тамо где тренира, да дођем до њега. Где га крију? Ишао сам у сваку теретану како бих га пронашао. То је истинита прича. Хтео сам да га пронађем, да га победим један на један и да покажем да сам ја први пик Детроита“, рекао је Ентони.
Легендарни српски кошаркаш одабран је од стране Детроита, док је Ентони завршио у Денверу.
„Морао сам да се уздигнем, да изађем зрелији из те ситуације. Можда би ствари биле другачије да сам завршио у Детроиту. Али тако размишљам са тренутним искуством. Као клинац, главом сам био у Детроиту, на само сат вожње од Балтимора. Замишљао сам како би ми било у тој култури, атмосфери и љубављи коју Детроит пружа. Били би лудо", присетио се Ентони.
Кармело је у Нагетсима остао осам година, да би потом каријеру наставио у Њујорку, затим у Оклахоми, Хјустону, Портланду и Лос Анђелес Лејкерсима.
Миличић је у Детроиту био три године, а затим је играо у Мемфису, Њујорку, Минесоти и Бостону.