Слоган као препорука за ФЕСТ: „Иди и гледај“ - Годар, Бертолучи и никад више српских филмова

Уметнички директор и селектор ФЕСТ-а Југослав Пантелић за слоган је искористио назив совјетског филма Елема Климова из 1985. године који сматра најбољим ратним остварењем.

Направљен у сврху прославе 40. годишњице совјетске победе на Источном фронту у Другом светском рату, „Иди и гледај“ прати адолесцента који се 1943. године прикључује партизанима, да би убрзо сведочио како његова породица и земљаци постају жртве геноцида који спроводе есесовци и њихови колаборанти.

Рат и актуелни сукоби у свету тема су више филмова које је Пантелић уврстио у програм овогодишњег ФЕСТ-а те скреће пажњу на немачко остварење „Стела - Један живот“ Килијана Ридхофа са Полом Бер у главној улози који нас враћа у време холокауста.

„Наставник“ и „Нестали војник“ уврштени су у Главни такмичарски програм међу 17 наслова који ће се такмичити за награду „Београдски победник у више категорија, а најбоље ће изабрати жири у коме су глумци Радивоје Буквић и Марко Грабеж, редитељ Зринко Огреста, сценаристкиња Биљана Максић и директорка Словеначког филмског фонда Наташа Бучар.

Пантелић истиче чињеницу да су се у конкуренцији нашла чак три српска филма - „Радничка класа иде у пакао“ Младена Ђорђевића, „За данас толико“ Марка Ђорђевића и „Јорговани“ Синише Цветића и две српске мањинске копродукције, филмови из Хрватске - „Само кад се смијем“ Вање Јуранић о насиљу над женама са Тиханом Лазовић и „Света обитељ“ Влатке Воркапић са Николом Ђуричком о животу у патријахалној средини седамдесетих година.

Поред њих ту су и већ поменута немачка драма о холокаусту „Стела - Један живот“, британско-амерички филм „Краљичина игра“ Бразилца Карима Ајноуза, француско- белгијска копродукција „Розали“ Стефани Ди Ђусто, трилер „Господар“ руског аутора Јурија Бикова (Русија, Француска, Швајцарска), кинеска драма „Разбити лед“ режисера Ентониа Чена и трилер Гзавијеа Легранда „Наследник“ (Француска, Канада, Белгија).

Шпанска редитељка Изабел Кошет на ФЕСТ-у ће представити драму „Једна љубав“, аргентински филм „Делинквенти“ Родрига Морена, који траје 189 минута, најдужи је филм од оснивања такмичарског програма пре десет година, а ту је и „Црни чај“ Абдерамана Сисакоа, снимљен у копродукцији Француске, Мауританије, Луксембурга, Тајвана и Обале слоноваче, док из комшилука стиже мађарско-румунска драма о наставници књижевности у средњој школи „Без даха“ Каталин Молдоваи.

Пантелић подсећа да је Карим Анјоуз 2020. добио „Београдског победника“ за најбољи филм за „Невидљиви живот“, док је Јуриј Биков 2015. године освојио награду жирија Главног такмичарског програма ФЕСТ-а за филм „Дурак“. Ове године ће бити гости фестивала.

Најангажованији део програма 52. ФЕСТ-а јесте ФЕСТ Фокус усмерен на филмове који се баве насиљем над децом и младима:

„Живот али и учинци аутора широм света су ме усмерили да овогодишњи ФЕСТ Фокус буде посвећен овој деликатној теми. Желим да верујем да гледање ових брижљиво одабраних филмова који третирају болне теме - од вршњачког до сексуалног насиља над децом, могу да буду превентива за безбрижан живот неког младог бића. Уколико родитељи и они који могу да узму у заштиту било које дете, које на било који начин пати, погледају искуство на великом платну, извесно је да ће им скренути пажњу на понашање потенцијалне жртве или уопште на постојање могућности да је дете, било њихово, комшијско или које сретну на улици, изложено неком облику насиља“.

У овој селекцији је, према Пантелићевом мишљењу, један од најбољих филмова на овогодишњем ФЕСТ-у - руско остварење редитељке Наталије Мешанинове „Моја мала ноћна тајна“, као и „Монструм“ великог јапанског редитеља Хироказу Коре- еде.

Пантелић је одлучио да ове године уведе нову селекцију, инспирисану књигом Марка Бабца „Снолики филм“:

„Више година размишљам о томе да ли је неопходно, да ли желим, како ће публика прихватити. Када гледате филм, то је стање које је најсличније ономе када сањамо. Играјући се формом, садржајем и ауторским оруђима, редитељи прибегавају померању граница. То нису филмови који ће заинтересовати масовну публику, нити су комерцијални филмови, међутим Београд, као метропола која и даље има глад за откривањем таквих филмова, заслужује један овакав програм. ФЕСТ је довољно велики фестивал да под свој кров може ставити програм који се обраћа публици која од филма очекује неочекивано, а јапански 'Сидонија у Јапану' са Изабел Ипер не треба пропустити“.

Као директору Југословенске кинотеке, Пантелићу је најлепши изазов приликом креирања програма ФЕСТ-а осмишљавање селекције ФЕСТ Класик која ове године доноси „Банде а парт“ Жан-Лика Годара, затим документарац „Годар о Годару“, Годаров архивски аутопортрет и после 20 година од премијере на београдском фестивалу рестауриране Бертолучијеве „Сањаре”:

Пантелић скреће пажњу да ће само 50 филмова након ФЕСТ-а имати дистрибуцију, док остали могу да се погледају само на фестивалу и примећује „да је та ексклузивност израженија него претходних година“.

На отварању као својеврсни интро, пре премијере филма „Бартонова академија“ Александра Пејна, биће приказан кратки филм „Још један дан“ у режији Радивоја Раше Буквића у коме игра Мира Бањац.

Популарни глумац се први пут нашао иза камере, а Пантелић истиче да је снимио изузетно емотиван филм који га је подстакао да га постави на чело жирија.

На отварању ФЕСТ-а редитељу Желимиру Жилнику биће уручена награда „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности, док ће ирански синеаста Асгар Фархади исто признање примити 29. фебруара.