Овако гостујући професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО) и научни сарадник Института за европске односе у Београду, др Стеван Гајић коментарише вест да је Марк Руте као кандидат за генералног секретара НАТО добио подршку Вашингтона, Лондона и Берлина.
„Мислим да би они, да Статут НАТО то дозвољава, задржали Столтенберга на још један мандат, али то је немогуће из процедуралних разлога. Па се тражи кандидат који би био умерено агресиван“, наводи он.
Вашингтон жели бледу личност, а не јастреба
Такође, као и за многе друге функције у међународним организацијама, и за генералног секретара НАТО-а бира се неко ко излази из политичког живота у својој земљи, а Руте је баш такав, те му место у Алијанси дође као нека врста политичке апанаже, додаје Гајић.
„Претпостављам да је Американцима стало да нађу некога на кога могу да утичу, некога ко није много јака личност и јак политички штих. У том смислу, посебно је идеалан неко ко је изгубио власт у својој земљи“, наводи Гајић.
Већ дуже време спекулише се ко би могао на наследи Јенса Столтенберга. Као могући наследници фигурирали су и бивши британски премијер Борис Џонсон и актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Међутим, нико од њих није добио подршку Вашингтона, а то је приликом избора генералног секретара најважније.
За разлику од Џонсона, личност Марка Рутеа је прилично бледа, он не пуни медијске рубрике скандалима, а то је оно што Вашингтону у овом тренутку треба, наводи Гајић. Јер, по свему судећи, Американцима се ситуација измиче контроли, што се најбоље види на примеру Израела.
„Блинкен је од 7. октобра путовао тамо четири или пет пута и никада није успео да до краја спроведе америчку агенду. Израел није хтео да га слуша, а ту је кључ за могућу ескалацију других конфликата. Мислим да би Американци у најмању руку желели неку паузу док не виде шта ће јер немају војне ресурсе да могу да се расплину на сто фронтова у исто време. Тако да мислим да не желе баш највећег јастреба на месту генсека НАТО“, каже Гајић.
Један од тих јастребова је и естонска премијерка Каја Калас, позната по својим агресивним антируским ставовима. Међутим, она није прогласила кандидатуру, па према изјавама званичника Алијансе, није у „комбинацији“. Као, уосталом и летонски шеф дипломатије Кришјанис Каринш.
Када би се главни НАТО савезници, САД и Велика Британија, одлучили за агресивнију политику, за ескалацију, Каја Калас би имала веће шансе од Рутеа, каже Гајић.
Кључна земља атлантизма
Холандија је до сада имала три генерална секретара НАТО. Били су то Дирк Стикер између 1961. и 1964. и Јозеф Лунс између 1971. и 1974; последњи међу њима, Јап де Хоф Схефер, вршио је ту функцију између 2004. и 2009. Само је још Велика Британија имала толико генералних секретара Алијансе.
Холандија је једна од највернијих чланова НАТО и један од најважнијих британских савезника, објашњава Гајић.
„То је једна од кључних земаља атлантизма у Европи, тако да ми је потпуно логично што има толико генералних секретара. Погледајмо њихову политику у готово сваком региону, а посебно према нама у последњих тридесет година. Она је увек ишла у корак, а понекад и испред британске и америчке. Тако да се од њих не очекују никаква негативна изненађења од стране Британаца и Американаца. Сматрају се делом клуба“, закључује наш саговорник.
САД подржавају идеју да одлазећи холандски премијер Марк Руте наследи Јенса Столтенберга на челу НАТО, изјавио је портпарол Беле куће за националну безбедност Џон Кирби.
Портал Политико пренео је раније, позивајући се на неименовани извор, да се са идејом да Руте наследи Столтенберга слаже председник САД Џозеф Бајден.
Немачки канцелар Олаф Шолц подржава одлазећег холандског премијера Марка Рутеа да постане нови генерални секретар НАТО, изјавио је раније данас портпарол немачке владе.
Британски Форин офис саопштио је да подржава Рутеа да наследи Јенса Столтенберга на месту следећег генералног секретара НАТО алијансе, док је Ројтерс јавио да Француска такође подржава ту идеју.
Погледајте и: