Откривање крипте је протеклог викенда на скупу Савеза ветерана са Кошара најавио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић.
„У овој јединственој Спомен-крипти ће бити уклесана имена свих српских ратника који су положили животе на олтар отаџбине, бранећи нашу духовну и националну колевку - Косово и Метохију, од 1998. до 2003. године“, рекао је Антић на скупу коме су присуствовали и ветерани 63. падобранске бригаде.
Јунаци гинули за одбрану Косова и Метохије
Ова јединица је две године била борбено ангажована на Косову и Метохији, први пут у јулу 1998..
„Командант борбене групе, начелник штаба потпуковник Горан Остојић, погинуо је тада са још тројицом припадника бригаде у директном окршају са шиптарско – терористичким снагама. Погинули су старији водник Срђан Станчетић, старији водник Драган Душанић и војник Радош Церовић“, присећа се Видоје Ковачевић, пуковник, ратни начелник Штаба 63. падобранске бригаде.
Фотографије погинулих на Кошарама
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Непосредни учесник борбених дејстава на простору Косова и Метохије, у којима је рањен, додаје да су током 1999. године погинула још двојица војника, падобранаца, Раде Антонић и Бојан Димитријевић.
“Они су погинули од касетних бомби, јер је читав тај рејон извођења борбених дејстава НАТО авијација засула касетним бомбама“, додаје Ковачевић и каже да је 63. Падобранска 2001. године у борби са ОВК терористима у Прешеву изгубила и војног резервисту Драгана Димитријевића.
Имена ових људи наћи ће се на првом споменику достојном њихове жртве, у крипти новог Храма Светог Василија у Нишу.
Држава коначно брине
Пуковник Ковачевић је због тога задовољан, каже да су борци били заборављени, отргнути од своје државе, народа. Заборављено је да су се његови ратни другови борили јуначки и спречили продор шиптарских терориста и НАТО снага даље у Метохију.
После 2000. године су сами неговали сећање, обележавали са породицама сваку годишњицу погибије сваког припадника, уместо државе преузели бригу о томе.
„Богу хвала да се после 2012. године и држава полако укључила и даје нам подршку за све активности. Наша црква, која нас је вековима кроз историју одржала, покренула је иницијативу да се у крипти Храма у Нишу налазе имена свих припадника. То је лепо место где можемо отићи, помолити се Богу и евоцирати успомене на све наше страдале другове“, каже Ковачевић.
Војници војске Југославије на Кошарама 1998
© AP Photo / Dejan Mladenovic
Љубинко Ђурковић, пуковник, командант одбране Кошара, за Спутњик каже да је постојала иницијатива генерала Владимира Лазаревића да се на Пантелеју изгради храм посвећен страдалницима на Косову и Метохији, црква или капела, али да је и овај сада потез нишке епархије и државе Србије достојан успомене на косовске јунаке.
Споменик није довољан
Радује га чињеница да је у последњој деценији, не само држава, већ и народ одао признање и поштовање тим страдалницима, жртвеницима за отаџбину. Каже да смо нашу привилеговану слободу, како год нам изгледала у данашњем дану добили захваљујући њима. Зато, истиче, да овај спомен није довољан.
„Породицама тих страдалника и оних који су дали делове тела, нарушили своје здравље да нису више кадри да обезбеде егзистенцију за своје породице и себе, нисмо у могућности или нећемо, а требали бисмо и можемо да им помогнемо. Као друштво, органи власти и као њихови суграђани, треба да их из категорије социјалних случајева преведемо у категорију заслужних грађана“, апелује командант другог батаљона 125. моторизоване бригаде Приштинског корпуса Војске Југославије током битке на Кошарама.
Он подвлачи да је свакако велики и значајан гест што ће се у крипти Храма Светог Василија Острошког наћи имена страдалника, његових сабораца.
Крајем новембра прошле године министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић потписао је споразум са Епархијом нишком, којим је Министарство обезбедило део новчаних средстава за завршетак украшавања крипте храма у нишком у насељу Дуваниште.