Овако политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара оцењује посету председника Републике Српске Милорада Додика Црној Гори.
Додик је на позив председника црногорског парламента Андрије Мандића посетио Подгорицу, а као понуду донео је предлог да Црна Гора са Републиком Српском потпише споразум о специјалним односима. На то, како је рекао, РС има право по Дејтонском споразуму.
Српска жели да одмрзне односе са Црном Гором
Према Козомариним речима, Додиков предлог за потписивање споразума управо је усмерен на то да се односи између Подгорице и Бањалуке откраве. Они, подсећа наш саговорник, у последње време и нису били баш најбољи.
„Сећамо се да је Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију по којој је у Сребреници направљен геноцид, а врхунац свега био је одговор Милатовића и Спајића да неће доћи на прославу Дана републике 9. јануара јер је по њима он неуставан. Иначе, Спајић је раније био у републици Српској и 9. јануар му тада није био неуставан, док није постао председник владе“, подсећа Козомара.
Додик сада покушава да успостави што боље односе са Црном Гором, а посета је од изузетног значаја и за једну и за другу страну. Мандићев позив Додику јасан је сигнал да се ради о званичној, а не приватној посети, додаје Козомара.
„Република Српска и Црна Гора имају много тога да размене у оценама политичког стања у региону, као и о будућем деловању обе стране према БиХ. При томе нико не доводи у питање интегритет БиХ, али Мандић је ставио до знања да је Република Српска пожељан партнер у политичком и економском смислу“, истиче Козомара.
Додик је у Црну Гору добродошао и чешће
Политиколог из Подгорице Владимир Павићевић сматра да је председник Републике Српске добродошао у Црну Гору – да Додик треба чешће да посећује ту државу, како каже, нема великих дилема у црногорском друштву.
„Неки политички актери у Црној Гори, попут представника странке Мила Ђукановића и од тога хоће да праве негативну политичку причу. Међутим, грађани Црне Горе у огромном броју у томе виде нешто добро“, објашњава он.
Друго, у Црној Гори се веома озбиљно говори о формирању специјалних веза.
„Нема дилеме ни око тога. Интерес је Црне горе да се таква врста споразума потпише, да се договори да Црна Гора има специјалне везе са Републиком Српском и да онда и то допринесе бољој и отворенијој комуникацији, бољем кретању људи, роба, капитала и услуга. Да смо све повезанији, а не, као што је Мило углавном хтео, да на понеким странама света Црна Гора буде затворена“, каже Павићевић.
Ако се рационално посматрају ствари, интерес грађана Црне Горе је да споразум о специјалним везама са Републиком Српском буде потписан, сматра наш саговорник и напомиње да нико од црногорских актера не би требало да ствари типа тог споразума посматра из угла појединачних интереса. Требало би уважити опште мнење грађана Црне Горе који би, како каже, потписивање споразума са Бањалуком поздравили у великом броју.
Логично је што је позив Додику да посети Подгорицу дошао од председника парламента Андрије Мандића, који је уједно и председник Нове српске демократије. Ипак, са Додиком би требало да се сретну и председник Милатовић и премијер Спајић. Ако сада није било времена, те састанке би требало организовати у најскорије време, сматра Павићевић.
Против сарадње само маргиналци
Да су односи између Бањалуке и Подгорице били „на леду“ једно време, сагласан је и политиколог Војислав Савић. Он за то криви, како каже, националистички режим Мила Ђукановића и ДПС, док је пре него што су бивше црногорске власти заглибиле у антисрпску политику постојао континуитет добрих односа.
С обзиром на број Срба који живе у Црној Гори, Додиков предлог за потписивање споразума о специјалним везама је разумљив потез који никога не угрожава. Око тога нико не би требало да прави проблем, али проблема ће свакако бити, оцењује он.
„Биће, зато што ће се на то гледати као на некакав великосрпски подухват, а заправо ту нема ништа спорно. Ради се о сарадњи – председник републике Српске дошао је на позив председника Скупштине Црне Горе и то је најнормалнија дипломатска активност. Али, увек ће се наћи неко ко ће из екстремно националистичких разлога гледати да се исеку све везе између Срба у региону, да изолују те државе, да оне буду некакве енклаве без природне сарадње која је логична и нормална“.
Како ће екстремни националисти реаговати показало се у Подгорици, где се, током састанка Додика и Мандића, окупила мања група црногорских екстремиста и протестовала против Додикове посете. То, како Савић каже, није ништа неочекивано.
„То је маргинална група за коју верујем да је и унутар црногорског националног бића маргинална. То су фанатици који су се тако понашали и према цркви“, напомиње он.
И Козомара сматра да се ради о безначајној мањини којој је Додик својим гестом дао до знања да то што су вређали не само њега него и Републику Српску више говори о њима самима него о било чему другом.
Према Павићевим речима, ради се о пет-шест присталица Мила Ђукановића, који и даље остаје при доктрини према којој се више од половине грађана Црне Горе третира као непријатеље државе.
„То је морало кад-тад да падне и било би добро да је пало и раније. Међутим, и даље имате одређени број људи, али веома мали, неупоредиво мањи у односу оно Милово доба који и даље следе ту доктрину. Имали сте и неколико порука које су ти људи били припремили: на пример порука „посрбицама“. Па, ако постоји пример шовинистичког става, онда је то, то. И мислим да то најбоље одсликава у којој мери је радикализована политика Мила Ђукановића и ДПС-а. И управо зато што је таква, она ће тек да доживи дебакл у црногорској политици“, закључује Павићевић.