У поздравном обраћању представницима министарстава, дипломатског кора, библиотекарима и другим званицама, управник Народне библитеке Владимир Пиштало је подсетио да се национална библиотека бави књигом, али је и културни центар.
Од бројних делатности у 2023. години, Пиштало је подсетио на акцију „Све српске књиге под једим кровом“ у оквиру које се раде дигитална и библиофилска издања наших књига које се налазе у библиотекама у Москви, Бечу, Берлину и другим градовима.
Пиштало је истакао издавачку делатност НБС, у оквиру које бивају објављивана дела Владана Деснице, Милорада Павића и других, пораст броја корисника „на даљину“, и нови депо који ће бити ископан у неколико нивоа поред зграде библиотеке на Врачару.
Обележен Дан Народне библиотеке Србије
© Tanjug / Раде Прелић
Неопходно је деловати тамо где живиш
Национална награда из области библиотечко-информационе делатности и културе „Јанко Шафарик” за укупан допринос библиотекарству у Србији припала је Селимиру Радуловићу, одлуком стручног жирија у коме су биле Јасмина Нинков, Драгана Милуновић и Ивана Николић.
Жири је оценио да Радуловићева радна биографија сведочи о богатом искуству и да је његово библиотекарско „дело добро познато стручној јавности“, подсетивши да је на месту управника Библиотеке Матице српске од 2014. године.
Оцењено је да је Радуловић библиотекарску каријеру посветио повезивању библиотека, а у својој установи унапређивању инфраструктуре и улагању у издавачку делатност, уз приређивање тематских и других изложби, пренео је Танјуг.
Све српске књиге под једим кровом
© Tanjug / Раде Прелић
Радуловићу је, примивши признање из руку Владимира Пиштала, подсетио да постоји уверење да се „награда доживљава као нека врста накнадне овере онога што сте радили“:
„Потврда је да нисте бацали семе на камен неродни. Када дођу неке године, венци и награде хитају ка вама као пчеле по саћу. Што се тиче мојих осећања, цитирао бих Александра Сољжењицина који је казао – 'Неопходно је деловати тамо где живиш и радиш у простору где су ваше руке'”.
Народна библиотека у одбрани националних интереса
Помоћник министара културе за савремено стваралаштво Радован Јокић је оценио да је Народна библиотека једна од најугледнијих установа наше државе и најзначајнијих у српском народу.
Према његовим речима, током свог постојања НБС је делила судбину свог народа, посебно у Другом светском рату, када је спаљена у немачком авионском бомбардовању 6. априла 1941. Године:
„Нестала у ватри, поново је била изграђена поред нашег највећег храма Светог Саве. Све књиге које се чувају у Народној библиотеци су залог нашег знања и духовности. Народна библиотека је установа на првој линији одбране националних интереса. У тој нимало лакој мисији има сталну подршку Министарства културе и Владе Србије“.
Пригодну беседу одржао је књижевник Милисав Савић, који је подсетио на значајан допринос српској култури словачког научника и библиотекара Шафарика (1814-1876) и оценио да је рођендан НБС „значајан дан за библиотекаре у Србији“:
„Српска књижевност услед скупе књиге и малих тиража, опстајава захваљујући библиотекама, преко којих наслови стижу и до најсиромашнијих читалаца. Улагање у библиотеке је једна од најуноснијих културних инвестиција“.
У оквиру уметничког програм наступио је Земунски камерни оркестар, а у холу је у специјалној витрини изложено рукописно "Ивићево четворојеванђеље” из 16. века, дар НБС-у поводом отварања нове зграде на врачарском платоу 6. априла 1973. године.