Када је 1972. године кошаркашки клуб Партизан одлучио да уместо црно-беле дресове замени за зелене био је то потез раван авангарди. Идеја је дошла због дресова Локомотиве, а Тома Шатара, дугогодишњи секретар Партизана, одмах је отишао у Трст како би са италијанском компанијом „Кронос“ постигао договор.
„Желели смо да се одмах појавимо у новој опреми и новим бојама, па смо прву, испоставило се и последњу утакмицу у њима играли око Нове године против Работничког. Изгубили смо (76:80) у Хали спортова, па у клубу више никоме није пало на памет ни да помене нову гарнитуру, а камоли да екипу изведе на паркет у зеленим дресовима”, присетио се Шатара.
Зелени дресови заменили су црно-беле на само 40 минута и веровало се да никада више неће бити виђени на кошаркашима Партизана, али догодило се нешто неочекивано. После 52 године од утакмице са Работничким, јуниори црно-белих обукли су зелене дресове на утакмици са Мегом и тако скинули проклетство.
Млади кошаркаши Партизана скинули су малер и то на спектакуларан начин јер Меги нису остављали ни најмање наде, поготово у другом полувремену.
За то што зелена боја за Партизан више неће бити баскузна највише је био заслужан Саво Дрезгић који је постигао 24 поена, 12 скокова и осам асистенција. Његов индекс корисности био је 45.
У црно-белом тиму истакли су се и Александар Гољовић са 15 као и Урош Даниловић са 10 поена. У екипи Меге најбољи је био Огњен Срзентић са 12 поена.