Наводи се да страни стручњаци разматрају формирање војних формација новог типа, такозваних здружених оперативних формација (ЗОФ).
То треба да буду комбиноване компактне високомобилне вишесферне војне групације, способне да у кратком року изведу комплексан напад на административно-политичку и војно-индустријску инфраструктуру противника у свим областима: копненој, морској, ваздушној, космичкој и информационој.
„Најочекиваније форме примене ЗОФ су ваздушно-копнене (поморске) операције (кампање). Истовремено, оне ће почети од ваздушних (од 2030. г. ваздушно-космичких, надаље – космичко-ваздушних) офанзивних операција, које се састоје од брзог (тренутног) глобалног напада и неколико (од два-три до пет-седам) интензивних ракетно-авионских напада. Истовремено, авијација ће међу првима кренути у борбена дејства једна од првих, као род војске са најбољим маневрима и прилагодљивошћу, још пре распоређивања главне групације“, истиче издање.
Аутори пишу да ће пре почетка активне фазе операције оперативне формације противника спроводити провокативне, демонстративне, информационе и друге потенцијално агресивне акције, укључујући у циљу контроле ситуације.
Агресор ће појачати све видове извиђања, обављаће редовне летове авиона и дронова у близини државних граница земље, укључујући летове стратешких бомбардера. Такође, могуће је одржавање обука уз учешће група носача авиона и бродова – носача крстарећих ракета.
Поред тога, „Војна мисао“ прецизира да ће борбени и бројчани састав ЗОФ противника у мирнодопским условима износити 50-70 одсто од састава који ће бити активан током рата.
„На тај начин, ови фактори проширују систем претњи Руској Федерацији у војном смислу и формирају нове захтеве кад је у питању осигурање безбедности Русије, у којој једну од главних улога имају Ваздушно-космичке снаге“, истиче се у чланку.
У вези са тим, издање наводи да ће све већа улога Ваздушно-космичких снага у глобалној структури војних сукоба поставити пред њих нове задатке. Нарочито ће бити потребно да се ВКС опреме новим и модернизованим примерцима авијационих система (укључујући дроновима) и системима наоружања, а неопходно је имплементирање перспективних аутоматизованих управљачких система, потребно је унапредити обавештајну подршку и тако даље.
Аутори такође наглашавају да је потребно да се формирају нови погледи на организацију борбене примене авијационих снага како у мирнодопским, тако и у ратним условима, „која ће бити у складу са постојећим и перспективним формама примене и начинима дејстава средстава ваздушно-космичких напада противника“.
Погледајте и: