О чему се ради? Иницијатива за уклањање коцки и бетона постоји већ петнаестак година, а они који је промовишу наводе бројна добра дејства на становнике града, међу којима је и њихова безбедност.
Заштита од топлотних таласа
Уклањање бетона, асфалта и других чврстих облика уређивања јавних површина обавља се са визијом да се те површине замене земљом, а потом биљкама.
Уклањање тврдих површина омогућава да вода отиче дубље у земљу, што умањује ефекат поплава у тренуцима јаке кише. Помаже појаву такозваног „сунђерастог ефекта“ у градовима.
Дивље биљке које ће расти из те земље, даље, пружају хранљиве материје животињама које живе у урбаним срединама. Уколико се посади и израсте дрвеће, становници су заштићени од топлотних таласа, а постоје и подаци који кажу да „зеленији“ градови утичу позитивно на ментално здравље људи који у њима живе.
„Али, уколико желимо да ова иницијатива заиста да резултате, мораће да се прошири много даље од шачице ентузијаста. Климатска криза све је озбиљнија, и градови би требало да се окрену уклањању тврдих површина у оквиру своје стратегије прилагођавања променама. Неки кажу да је време да 'разбијемо' своје бетонске улице и направимо простор за природу“, наводи „Би-Би-Си“.
У канадском граду Хамилтону, у четврти која је прилично запуштена, група „Green venture“ почела је да поставља мини-баште. У овом граду, поплаве могу да изазову мешање канализационог отпада са водом која отиче у језеро Онтарио, главни градски извор пијаће воде.
Питање је, међутим, да ли су власти одговорне за градове и планирање широм света, свесни ове опасности.
„Уклањање бетона и асфалта требало би посматрати не као активност којом се бави један мали број људи, већ као увођење нове врсте инфраструктуре у један град. Захтева исти ниво планирања, али и инвестиције, као нова железница", рекао је Тами Крусер из Центра за урбана истраживања у Мелбурну.
Каква је ситуација у Европи?
Неке општине и градови почели су да уклањање бетона и асфалта озбиљно схватају. Становници Лондона охрабрени су од стране власти да уклоне плоче из својих дворишта и башти.
Град Луфен у Белгији прихватио је уклањање бетона и асфалта у предрађу Спансе Крон. План је да се уклоне значајне количине асфалта из резиденцијалног дела, а аутомобили ће делити пут са пешацима и бициклистима.
Такви пројекти, међутим, морају да одговоре на потребе свих становника. Како би се подржали људи са оштећењем вида, или проблемима са кретањем, приоритет имају делови пута који се не користе и оставља се простор на тротоару од најмање једног метра. Бетонске коцке које остају се поправљају и обнављају како не би било неравнина.
Луфен је увео и „такси за плоче“ - мали камион који ће градске власти радо послати на вашу адресу, да би бесплатно одвезао плоче или камене коцке које сте скинули.
Еколог Гвендолин Гранден из Регионалне агенције за биодиверзитет у Ил-д-Франсу наводи да је влада обезбедила 500 милиона евра средстава за озелењивање града. Ово укључује уклањање бетона и асфалта, али и постављање „зелених“ зидова и кровова. У Француској је фокус ових напора на олакшавању летњих топлотних таласа, пренео је „Еурактив“.
Погледајте и: