Људмила Павличенко, легендарна жена снајпериста, херој битке за Севастопољ и ослобођење Одесе, коју је лично позвао Френклин Рузвелт у Сједињене Државе.
Имала је 309 смртоносних погодака према непријатељским војницима и официрима. Херој је Совјетског Савеза и провела је 250 дана и ноћи у тешким и херојским биткама код Севастопоља.
Кетрин Швицер- Са 20 година изашла је на стартну линију 1967. године и постала прва жена која је истрчала Бостонски маратон, упркос покушајима организатора да је ометају на стази. У осмој деценији, 2017. поновила је свој подвиг.
Јунко Табеи прва је жена која се попела на Монт Еверест 1975. године.
Портрет Хеди Ламар. Њен „систем тајних комуникација” је против нациста успешно примењивала војска Сједињених Америчких Држава у Другом светском рату. Хеди Ламар је заједно са Џорџом Антејлом, 1941. године регистровала патент технологије проширеног спектра, које је након 10 година почела да користи Америчка морнарица да би се убрзо проширио на читаву војску.
Нагли развој дигиталних комуникација, без патента Хеди Ламар, не би био могућ. Њен патент се успешно примењује код мобилних телефона, факс апарата и свих бежичних уређаја.
Нађа Команечи је бивша румунска гимнастичарка, која је за вежбу на двовисинском разбоју на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу прва у историји гимнастике добила највишу могућу оцену – 10.
Ајлин Чанг, била је кинеска списатељица позната како на локалном тако и на међународном плану. Сматра се једном од највећих кинеских књижевница свог времена. Њени бројни радови инспирисали су и филмске адаптације попут „Љубави у палом граду“, „Пожуда, опрез“, и других.
Пилот-космонаут Валентина Терешкова, која је касније постала прва жена космонаут на свету, у симулатору свемирске летелице Восток.
Аустријска књижевница Берта фон Сутнер, прва добитница Нобелове награде за мир и друга жена у историји која је добила Нобелову награду. Била је пријатељица Алфреда Нобела и управо она га је је својим романом „Доле оружје“ инспирисала да у свој тестамент уведе и награду за мир
Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.
Позната француска дизајнерка високе моде Коко Шанел снимљена 1944. у Паризу.