00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Добитник НИН-ове награде за Спутњик: Рат почиње у свету одраслих, а завршава се у деци
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Може ли поезија да опстане у свету друштвених мрежа
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Било би добро за српски фудбал да Партизан добије дерби, али ...
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Да ли би Дон Кихот данас читао приручнике за постизање среће?
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
МУЛТИМЕДИЈА
Када слика говори више од хиљаду речи! Кроз Спутњикове фото-галерије, инфографике и други мултимедијални садржај сагледајте свет из другачије перспективе.

Жене које су промениле свет /фото/

Пратите нас
© Sputnik / Israel Ozerskiy / Уђи у базу фотографија

Људмила Павличенко, легендарна жена снајпериста, херој битке за Севастопољ и ослобођење Одесе, коју је лично позвао Френклин Рузвелт у Сједињене Државе.

Имала је 309 смртоносних погодака према непријатељским војницима и официрима. Херој је Совјетског Савеза и провела је 250 дана и ноћи у тешким и херојским биткама код Севастопоља.

Људмила Павличенко, легендарна жена снајпериста, херој битке за Севастопољ и ослобођење Одесе, коју је лично позвао Френклин Рузвелт у Сједињене Државе.Имала је 309 смртоносних погодака према непријатељским војницима и официрима. Херој је Совјетског Савеза и провела је 250 дана и ноћи у тешким и херојским биткама код Севастопоља. - Sputnik Србија
1/10

Људмила Павличенко, легендарна жена снајпериста, херој битке за Севастопољ и ослобођење Одесе, коју је лично позвао Френклин Рузвелт у Сједињене Државе.

Имала је 309 смртоносних погодака према непријатељским војницима и официрима. Херој је Совјетског Савеза и провела је 250 дана и ноћи у тешким и херојским биткама код Севастопоља.

© Фото : Public domain/Boston Traveler/Harry Trask

Кетрин Швицер- Са 20 година изашла је на стартну линију 1967. године и постала прва жена која је истрчала Бостонски маратон, упркос покушајима организатора да је ометају на стази. У осмој деценији, 2017. поновила је свој подвиг.

Кетрин Швицер- Са 20 година изашла је на стартну линију 1967. године и постала прва жена која је истрчала Бостонски маратон, упркос покушајима организатора да је ометају на стази. У осмој деценији, 2017. поновила је свој подвиг. - Sputnik Србија
2/10

Кетрин Швицер- Са 20 година изашла је на стартну линију 1967. године и постала прва жена која је истрчала Бостонски маратон, упркос покушајима организатора да је ометају на стази. У осмој деценији, 2017. поновила је свој подвиг.

© AP Photo / Tabei Kikaku Co. Ltd

Јунко Табеи прва је жена која се попела на Монт Еверест 1975. године.

Јунко Табеи прва је жена која се попела на Монт Еверест 1975. године. - Sputnik Србија
3/10

Јунко Табеи прва је жена која се попела на Монт Еверест 1975. године.

© AP Photo

Портрет Хеди Ламар. Њен „систем тајних комуникација” је против нациста успешно примењивала војска Сједињених Америчких Држава у Другом светском рату. Хеди Ламар је заједно са Џорџом Антејлом, 1941. године регистровала патент технологије проширеног спектра, које је након 10 година почела да користи Америчка морнарица да би се убрзо проширио на читаву војску.

Нагли развој дигиталних комуникација, без патента Хеди Ламар, не би био могућ. Њен патент се успешно примењује код мобилних телефона, факс апарата и свих бежичних уређаја.

Портрет Хеди Ламар. Њен „систем тајних комуникација” је против нациста успешно примењивала војска Сједињених Америчких Држава у Другом светском рату. Хеди Ламар је заједно са Џорџом Антејлом, 1941. године регистровала патент технологије проширеног спектра, које је након 10 година почела да користи Америчка морнарица да би се убрзо проширио на читаву војску.Нагли развој дигиталних комуникација, без патента Хеди Ламар, не би био могућ. Њен патент се успешно примењује код мобилних телефона, факс апарата и свих бежичних уређаја. - Sputnik Србија
4/10

Портрет Хеди Ламар. Њен „систем тајних комуникација” је против нациста успешно примењивала војска Сједињених Америчких Држава у Другом светском рату. Хеди Ламар је заједно са Џорџом Антејлом, 1941. године регистровала патент технологије проширеног спектра, које је након 10 година почела да користи Америчка морнарица да би се убрзо проширио на читаву војску.

Нагли развој дигиталних комуникација, без патента Хеди Ламар, не би био могућ. Њен патент се успешно примењује код мобилних телефона, факс апарата и свих бежичних уређаја.

© AFP 2023

Нађа Команечи је бивша румунска гимнастичарка, која је за вежбу на двовисинском разбоју на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу прва у историји гимнастике добила највишу могућу оцену – 10.

Нађа Команечи је бивша румунска гимнастичарка, која је за вежбу на двовисинском разбоју на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу прва у историји гимнастике добила највишу могућу оцену – 10. - Sputnik Србија
5/10

Нађа Команечи је бивша румунска гимнастичарка, која је за вежбу на двовисинском разбоју на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу прва у историји гимнастике добила највишу могућу оцену – 10.

© Фото : Public domain/北角英皇道兰心照相馆

Ајлин Чанг, била је кинеска списатељица позната како на локалном тако и на међународном плану. Сматра се једном од највећих кинеских књижевница свог времена. Њени бројни радови инспирисали су и филмске адаптације попут „Љубави у палом граду“, „Пожуда, опрез“, и других.

Ајлин Чанг, била је кинеска списатељица позната како на локалном тако и на међународном плану. Сматра се једном од највећих кинеских књижевница свог времена. Њени бројни радови инспирисали су и филмске адаптације попут „Љубави у палом граду“, „Пожуда, опрез“, и других. - Sputnik Србија
6/10

Ајлин Чанг, била је кинеска списатељица позната како на локалном тако и на међународном плану. Сматра се једном од највећих кинеских књижевница свог времена. Њени бројни радови инспирисали су и филмске адаптације попут „Љубави у палом граду“, „Пожуда, опрез“, и других.

© Sputnik / Уђи у базу фотографија

Пилот-космонаут Валентина Терешкова, која је касније постала прва жена космонаут на свету, у симулатору свемирске летелице Восток.

Пилот-космонаут Валентина Терешкова, која је касније постала прва жена космонаут на свету, у симулатору свемирске летелице Восток. - Sputnik Србија
7/10

Пилот-космонаут Валентина Терешкова, која је касније постала прва жена космонаут на свету, у симулатору свемирске летелице Восток.

© Фото : Public domain

Аустријска књижевница Берта фон Сутнер, прва добитница Нобелове награде за мир и друга жена у историји која је добила Нобелову награду. Била је пријатељица Алфреда Нобела и управо она га је је својим романом „Доле оружје“ инспирисала да у свој тестамент уведе и награду за мир

Аустријска књижевница Берта фон Сутнер, прва добитница Нобелове награде за мир и друга жена у историји која је добила Нобелову награду.  Била је пријатељица Алфреда Нобела и управо она га је је својим романом „Доле оружје“ инспирисала да у свој тестамент уведе и награду за мир - Sputnik Србија
8/10

Аустријска књижевница Берта фон Сутнер, прва добитница Нобелове награде за мир и друга жена у историји која је добила Нобелову награду. Била је пријатељица Алфреда Нобела и управо она га је је својим романом „Доле оружје“ инспирисала да у свој тестамент уведе и награду за мир

CC BY-SA 4.0 / Public domain / Marie-curie-colorised (cropped image)

Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута. - Sputnik Србија
9/10

Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем Пјером Киријем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.

© AFP 2023

Позната француска дизајнерка високе моде Коко Шанел снимљена 1944. у Паризу.

Позната француска дизајнерка високе моде Коко Шанел снимљена 1944. у Паризу. - Sputnik Србија
10/10

Позната француска дизајнерка високе моде Коко Шанел снимљена 1944. у Паризу.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала