Свилар је син легендарног српског голмана Ратка који је велики део каријере провео у Белгији где се Миле родио 1999. године.
Сада већ давне 2017. године Миле је одлучио да ће, после проведеног омладинског стажа у млађим селекцијама репрезентације Белгије, заиграти за репрезентацију Србије.
Али, на деби је чекао до 1. септембра 2021. године када је први пут понео дрес Србије, али у пријатељској утакмици против Катара.
Пола године касније, Свилар је постао практично први голман италијанске Роме и добио је нови позив, за пријатељске утакмице са Русијом и Кипром.
Упркос жељи селектора Драгана Стојковића да Свилар буде део тима, он то неће бити, обавестио је Фудбалски савез Србије да је променио став и да ће у наредном периоду наступати за Белгију, што је исправна одлука на много нивоа.
Најпре, Србија има невероватну генерацију голмана – и само пристижу нови. Устаљенима Вањи Милинковић-Савићу и Предрагу Рајковићу придружио се Ђорђе Петровић који бриљира у Челсију, а о конкуренцији довољно говори и прошлогодишња одлука Марка Дмитровића да се превремено пензионише из националног тима, како не би заузимао место млађима, а вероватно и квалитетнијима.
С друге стране, Свилар као момак одрастао у Белгији има повлашћени статус у тој држави па чак и готово обезбеђено место првог чувара мреже за наредни период, с обзиром на то да је Тибо Куртоа већ дуго повређен, а улази у године, те да су алтернативе момци сличних година који немају озбиљнију репутацију.
Тако да, за Милета прилика да заигра, за Србију нешто мирнија и јаснија ситуација када су голмани у питању, а има их сада и превише, поред Вање, Предрага и Ђорђа, приликама се надају Владан Ковачевић, Борис Радуновић, Филип Станковић, Марко Илић, Вељко Илић...
Милету срећно, искрени љубитељи фудбала у Србији ће и даље навијати за њега, а ако би неко да се љути, љутиће се само на себе и свој поглед на ствари.