Анализом која је обухватила највеће потрошаче руски енергената - Турску, Кину, Индију, Бразил, Индонезију, Малезију и ЕУ, упоређена је просечна цена залиха у периоду од 2019. до 2021. и током 2023. године. Подаци за 2022. годину се не узимају због абнормалних флуктуација вредности увоза, како услед промена цена, тако и услед обима понуде.
Пре увођења санкција, двадесет седам земаља Европске уније је куповало енергенте од Русије у просеку за 102,5 милијарди долара годишње, док су прошле године набавке вределе само 31,6 милијарди. Услед тога, изгубљени приходи од снабдевања ових земаља су 70,9 милијарди долара.
Ипак, та сума је више него надокнађена приходима од повећаног извоза у Турску, Кину, Индију, Бразил, Индонезију и Малезију - прошле године то је било 186,7 милијарди долара, у поређењу с просеком од 59,9 милијарди долара за период од 2019. до 2021.
Тако је додатни приход од продаје енергената овим земљама износио 126,8 милијарди долара, односно 56 милијарди долара више од изгубљеног прихода од снабдевања Европске уније.
Највећи купац руских енергената прошле године била је Кина, која је удвостручила своју потрошњу угља, гаса, нафте и нафтних деривата - на 94,6 милијарди долара са 43,3 милијарде долара у периоду 2019. до 2021.
Следи Индија, која је повећала куповину руских енергената готово 18 пута, затим Турска (2,4 пута, односно на 30,1 милијарду долара) и Бразил (24 пута, односно на 5,3 милијарде долара). Малезија је повећала увоз енергената из Русије за 2,8 пута, на 2 милијарде долара, а Индонезија за 5,5 пута, односно на 1,1 милијарду долара.