Између осталог и данашњи покушај украјинских диверзаната да се пробију у Русију из три правца повезује се са предстојећим изборима у Русији. Стручњаци упозоравају да се такве провокације могу очекивати и у наредном периоду, уочи 9. маја, Дана победе над фашизмом, једним од највећих празника у Русији.
Коментаришући изјаву начелника Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирила Буданова, који је у Русији оптужен за умешаност у терористичке нападе, руски експерти објашњавају да по правили обавештајне службе када спремају нешто озбиљно никада то не најављују, јер се озбиљност у великој мери заснива на тајности. Овде је, међутим, приметна нека врста континуираног пи-ара, и то не први пут, јер Буданов често даје такве „озбиљне изјаве“.
Стручњаци напомињу да се такве изјаве интензивирају како се ситуација Оружаних снага Украјине на линији фронта погоршава, а да су такве акције Кијева „знакови немоћи на првој линији фронта“.
„Ово може бити блеф или глупост - једно не искључује друго. Буданова служба је у потпуности терористичка структура, која понекад, нажалост, доведе ствар до краја. То су типични терористи који не крију своју суштину и чињеницу да се спремају за такве диверзантске операције. Друга ствар је што је познато како ове његове најаве, типа ‘сутра ћемо бити на Криму и пићемо кафу на обалама Јалте’ завршавају“, каже руски експерт Владимир Корнилов.
Буданов је раније био део елитног одреда 2245, који је обучавала ЦИА за извршавње диверзија у Русији. Док је служио у тој јединици, он је учествовао у покушају продора на Крим, који је по Кијев и њега лично завршен неславно. Познат је и по изјавама да je „без војних операција немогуће вратити Крим“ и обећањима да Русију чекају „нова изненађења“, а једна од његових назначених мета је и Кримски мост, који спаја кримско полуострво са континенталним делом Русије.
Руски експерти кажу да „злочиначки кијевски режим покушава да учини све да на неки начин утиче или застраши локално становништво“, те не искључују да су могући покушаји извођења неке врсте терористичких акција на територији Крима. У те сврхе се могу користити конвенционална средства, односно дронови, крстареће ракете и беспилотни чамци, као извиђачке и диверзантске групе. Стручњаци напомињу да је таквих покушаја и до сад било, али да су се они завршавали потпуном елиминацијом диверзаната или одбијањем напада.
У акције против Крима умешане и стране обавештајне службе
Буданов је о припремама за „озбиљну операцију на Криму“ говорио у документарном филму „Рат за море: од Дњепра до Крима“, чији је део објављен у телеграм каналу Главне обавештајне управе Украјине. Према његовим речима, акције украјинских трупа у црноморском региону 2022–2023. године су „припремне мере за озбиљну операцију на Криму“.
Пре тога је и украјински председник Владимир Зеленски најавио нову контраофанзиву украјинских Оружаних снага у Црном мору и зони специјалне операције и обећао Русији „изненађења“ на бојном пољу, док руски војни експерти оцењују да је та контраофанзива осуђена на пропаст, баш као и она претходна.
Руски фебруарски подаци показују да је од почетка руске специјалне војне операције Украјина изгубила више од 444.000 војника, а да Украјинци од почетка године сваког дана губе просечно више од 800 војника и 120 јединица технике.
Мишљења руских стручњака су да оваквим претњама кијевски режим покушава да дестабилизује ситуацију у руском друштву и у руским специјалним службама, да их натера да раде под додатним стресом, да иду погрешним путем, док се они сами надају да ће се негде провући и починити још неку гнусну ствар. Међутим, Русија све то очекује и спремна је да одбије те претње и нападе.
„Русија веома добро зна терористичку суштину украјинске државе, као и ове структуре коју води Буданов. И наравно, руске специјалне службе раде веома активно на пресецању тих терористичких напада и диверзија. Јасно је да имамо своје агенте, као и одговарајуће аналитичке службе које умеју да одвоје ‘жито од кукоља’ и знају где је права претња, а где је хвалисање овог Буданова. Јасно је да све његове диверзије по правилу не припрема он, већ стране обавештајне службе које га једноставно користе као марионету“, истиче Корнилов.
Крим и Севастопољ су руска територија и руски одговор у случају било какве претње биће веома оштар.
На снази је жути ниво терористичке претње
Руско војно и државно руководство посебну пажњу посвећује Криму и обезбеђивању његове безбедности. На том полуострву су стациониране велике снаге противваздушне одбране, а припадници руских Оржаних снага чине све да спрече терористичке нападе и задрже максималну будност.
На Криму и у Севастопољу, који је и седиште руске Црноморске флоте, на снази је жути ниво терористичке претње. Овај режим подразумева јачање рада обавештајних и свих безбедносних служби, вршење претреса на железничким станицама и на местима где су велике гужве, превођење медицинских организација у режим високе приправности и појачано обезбеђење стратешких објеката.
Москва је више пута истицала да су Крим и Севастопољ неотуђиви део Русије и да је то питање заувек затворено пошто је референдум на том полуострву одржан строго у складу с међународним правом. На том рефенрендуму, који је одржан 16. марта 2014. године, око 97 одсто Кримљана је гласало да се полуострво врати у састав Русије, тамо где и историјски припада.
Сенатор са Крима Олга Ковитиди, коментаришући најновије претње кијевског режима, указала је на то да сви злочини Кијева над народом Крима подлежу кривичној истрази.
Према њеним речима, пред читавим светом, већ 10 година Украјина, подстакнута Англосаксонцима, врши геноцид над народом Крима. Како је нагласила, због избора живота у Русији покушавају да униште становништво Крима блокадама, санкцијама, диверзијама, покушајима терористичких напада и то је „непотпуна листа системских злочина које је кијевски режим починио над целим народом који живи на Криму“.
Она је истакла да кијевски режим намерно ствара услове за истребљење Кримљана који не желе да уступе своју земљу укронацистима, а то је окарактерисала као геноцид.