Руски лидер је у интервјуу Дмитрију Кисељову, генералном директору „Русије севодња“ коме припада и Спутњик, нагласио да је она у стању борбене готовости, да и Американци имају такву тријаду, али да је руска напреднија. Према његовим речима, и американци развијају нуклеарне компоненте, али то „не значи да желе да започну нуклеарни рат“.
Рекао је и да он никада није размишљао употреби таквог оружја, али да је Русија „спремна“ за нуклеарни сукоб ако они то желе.
Путин је поручио да је Русија спремна да употреби нуклеарно оружје само у случају „угроженог опстанка државе, напада на суверенитет и независност земље“, подсећа Душан Прорковић из Института за међународну политику и привреду.
„Интервју је дугачак и самим тим отворено је много тема, а оно што је мени најзанимљивије, везано је за спољну и безбедностну политику Русије. Мислим да ту имамо неколико нових момената у односу на неке претходне Путинове интервјуе. О неким стварима је отвореније говорио, пре свега о том неповерењу према Западу и да ће бранити позицију Русије свим средствима, укључујући и употребу оружја за масовно уништење“, каже Пророковић.
Путин је на питање да ли је земља заиста спремна за нуклеарни рат, одговорио да јесте са војно-техничке тачке гледишта, што су западни медији доживели као „озбиљно упозорење Вашингтону“. Међутим, Прорковић сматра да је „то одговор мање Вашингтону, а више разним лидерима и лидерчићима, који говоре о ескалацији кризе у Украјини, окупацији Русије или чак подели Русије“.
„Свакојаких, лудачких идеја је било предходних месецији. Оружје постоји да би се употребљавало. Калкулисати да Русија неће употребити све што јој стоји на располагању и довело нас је довде, а таквих калкулација од 2014. године било је много. Такође, Путин је поменуо и војну доктрину Кине која се тиче употребе нуклеарног оружја, а која подразумева међусобно гарантовање безбедности од стране нукларних сила. Дакле, с једне стране Русија ће употребити нукларно оружје уколико буде егзистенцијално угрожена и то јесте порука свима на Западу“, истиче Пророковић.
С друге стране, Путин је ту оставио отворена врата да се проблеми између нуклеарних сила решавају на један дручији начин и да велике нуклеарне силе не долазе у опасност од међусобног конфликта, који може значити и употребу оружја за масовно уништење, додао је Пророковић.
„Тако да не видим то као неку претњу, више је то одговор на оно што се дешава и предлог како да се ствари реше. Русија јесте највећа војна нукларна сила на свету са најсавременијим нукларним наоружањем. То се у војним круговима на Западу зна, али се некако овако у медијском извештавању често избегава или заобилази“, каже Пророковић.
Владимир Путин је рекао да је Русија спремна да употреби нуклеарно оружје само у случају „угроженог опстанка државе, напада на суверенитет и независност земље“
© AP Photo / RU-RTR Russian Television via AP
Путин поставио „црвене линије“
Путинову изјаву да ће се Русија према Сједињеним Државама односити као према освајачу уколико се америчка војска појави у Украјини Пророковић тумачи као „покушај одвраћања“.
„То је покушај одраћања чланица НАТО да шаљу своју војску на територију Украјине са одређеним мандатом. Он је исто тако рекао да су војници из НАТО држава већ присутни у Украјини. О томе се доста спекулише у јавности, о томе има чак и доста видео-снимака по друштвеним мрежама, али мој утисак је да се ту више ради о командном кадру, о официрима из НАТО држава који помажу извођењу украјинских операција, него што се ради о некој пешадији или другим јединицама из НАТО држава. Уколико би било и неке формалне одлуке да НАТО земље улазе на територију Украјине, што фактички значи и рат против Русије - то је онда нови момент, који ко зна куда може одвести овај оружани сукоб. Претпостављам да Путин жели да одврати чланице НАТО-а да то учине, јер после овог наваљивања Макрона да се тако нешто уради, полако се та ствар легитимизује и она се и може легализовати у једном тренутку доношењем одређених одлука“, каже Прорковић.
Осврћући се на Путинову изјаву да су „западне земље, након почетка специјалне војне операције у Украјини, мислиле да заврше са Русијом, али су се суочиле са немоћи пред јединством руског народа, стабилношћу економије и растућим војним способностима“, Прорковић констатује да „до консолидације у друштву долази увек када се непријатељ појави пред вратима“.
Према његовим речима, Запад је потрошио милијарде долара да се друштво у Русији фрагментира, атомизира, да се људи супроставе једни другима, али то није дало резултате. Са првим сукобом дошло је до хомогенизације код Руса, јер увек када је један колективитет нападнут споља, он изнутра себе хомогенизује. Тако да тај новац силни који је потрошио НАТО заједно са ЕУ, које су потрошле САД, Канада и друге велике западне земље, није донео очекивани резултат.
Пророковић истиче да се на ово у Русији све више гледа - не као сукоб са Кијевом - него као сукоб са колективним Западом и то, како закључује, јесте велики фактор друштвне хомогенизације.
„Односи Русије и Запада су поремећени, зато је позиција Русије на колективном Западу гора него што је била, подразумева се, али у том општењу Русије са незападним светом, или како Караганов каже ‘глобалном већином’, не само да се ништа није променило, него су бројне ствари интензивиране. За Русију јесте непријатност ово сукобљавање са Западом, али истовремено то је Русији показало да она не зависи у међународним односима само од те релације са Западом”, каже Прорковић.
Маневарски простор за руску спољну политику, за руску спољну трговину, за руску енергетску политику је далеко шири, оцењује саговорник Спутњика.
„Друго, Запад је имао читав низ лоших процена. Прво се то тицало колапса руске економије која није колабирала. Друго, тицало се ограничености војних ресурса Русије, односно ограничености војно-индустријског комплекса, а ми видимо да данас Русија производи три до шест пута више наоружања - у зависности од тога шта посматрамо конкретно - него што то чине САД и западноевропске земље заједно“, наглашава Пророковић.
Треће, оно о чему Путин не говори, а што се такође калкулисало на Западу, јесте да ће они захваљујући тој економској кризи и ограничавању војних ресурса Русије успети да дестабилизују саму Русију и да ове изборе уведу у неки сасвим другачији ритам, али то се није догодило, нагласио је Пророковић.
„Зато бих рекао да се о томе и у Русији водило рачуна и да се све то спремало много дуже и много раније од 2022.“, каже Пророковић.
„Бал вампира“ се дефинитивно завршава
Једна од најјачих изјава је заправо Путинова порука западним елитама да се њихов „бал вампира“ завршава, оцењује Пророковић.
Руски лидер је напоменуо да су ове елите вековима „паразитирале на другим народима“, експлоатишући земље и народе Африке, Азије и Латинске Америке, а сада покушавају да замрзну неправедно стање у међународним односима.
„То је феноменална изјава, мислим да ће се доста цитирати. Он је већ неколико пута говорио о том концепту ‘златне милијарде’, чиме је заправо показао и доказао да се ту не ради о некој теорији завере, него о спровођењу неке реалне геополитичке, спољнополитичке, економске концепције. Кад нешто каже председник Русије то ипак више не може да се класификује у теорије завере, нити овако у јавном простору да се назове глупошћу. Јасно је потпуно шта се ради у овом времену неоколонијализма. Шест или седам милијарди људи на свету треба да издржава милијарду у овим некадашњим колонијалним силама. Шест или седам милијарди људи на свету у земљама ове ‘глобалне већине’ треба да издржава колективни Запад. Када погледате како се крећу новчани токови, ко управља међународним финансијским институцијама, ко управља ресурсима, ко експлоатише ресурсе, зашто долази до наглог осиромашења бројних држава, онда постаје све јасно и важно је да то говори председник једне велике силе“, каже Прорковић.
Како оцењује, када ти гласови долазе из ових мањих сиромашних држава или од некаквих политичких представника опозиционих странака ограниченог домета из афричких и латиноамеричких земаља - онда то нема ефекта.
„Овако то има поприличну тежину, говори нам да ми живимо у ери неоколонијализма и да постоје неко ко хоће против тог неоколонијализма да се бори. Тако да ово је важан спољнополитички сигнал и понављам, мислим да ће се због начина како је све то описано и речено, доста цитирати наредних дана широм света”, прогнозира Пророковић.
Упитан о могућности постизања „поштеног договора“ са Западом, који је до сада много пута обмануо Русију, Путин је рекао да не верује никоме, али да су Русији потребне гаранције и да оне морају бити прецизиране. Пророковић сматра да Русија заправо тражи писани споразум за осигуравање глобалног мира, али истовремено оцењује и да ће постизање компромиса између Запада и Русије подразумевати дуг процес.
„То ће бити резултат дугог преговарања. Он не укључује само решавање украјинске кризе, него и питање осигуравања стратешке безбедности и давања међусобних гаранција, можда и формирања неких нових института у међународном праву, можда и формирање неких нових међународних континентавних организација, као што је то био случај са ОЕБС-ом седамдесетих година 20. века. Ја тако схватам ове Путинове речи... Ово што се тиче Запада је став актуелне елите, али са изборима за Европски парламент, са председничким изборима у Сједињеним Државама, са изборима који следе и у овој и у наредним годинама у бројним европским земљама, могуће да ће доћи и неке нове елите које ће размишљати на такав начин“, сматра Пророковић.